Štirlic se zaljubio

Izvesni Perfilijev („inženjer, inovator, publicista, pesnik i arhitekta”) založio se kod nadležnih vlasti Moskve da se na Teatralnoj, baš preko puta Boljšog teatra „gde je već Marks”, podigne spomenik Vladimiru Putinu, „za njegove izvanredne istorijske zasluge”. Dobro, Marksa na stranu. Ali priloženi nacrt spomenika je upečatljiv. Ogromna srebrnasta hemisfera planete, prečnika dvadeset ili više metara, s Rusijom i ostalim zemljama polulopte, a nad svim tim dominira Putin – kolumbovska bronzana figura, u nekakvom starinskom kaputu bez rukava i sa smotuljkom važnih hartija u ruci. Poenta stvari su te „hartije” – aluzija na tzv. Plan Putina. Po Perfilijevu, to je ruski ekvivalent svojevremenim „velikim otkrićima”. S početkom novog doba za ljudski rod.

Srećom po ruski deo ljudskog roda, ideja o „srebrnoj hemisferi” je odbijena. Obrazloženje odluke ohrabruje. Prerano je, rekla je nadležna komisija. Nije na živima da ovekovečuju zasluge savremenika tako rano. Neka učine to buduće generacije, bar posle pedeset godina.

Reč je, dabome, o ljudima i o vlasti. U interesu društva je da susret prvih i drugih bude što opušteniji. Međutim, u „tranziciji”, ponegde i dalje deluje „ukrućenost svesti”, kao neka vrsta fascinacije žabe pred zmijom. Nešto kao bolest zdrvenjenih leđa, slično reumatizmu. Misao se ukoči, čovek stane mirno, i jedino što je u stanju to je da laska. Divi se „vođi”.

Srećom, političari sami insistiraju da nisu „nadljudi”, već ljudi i to „sa slabostima”. Valjda prva uspešna epizoda te vrste ticala se Džona Kenedija i Merilin Monro. Valjda prva vrhunska, bila je ona s Klintonom i službenicom u Beloj kući Monikom Levinski. Ako sećanje ne vara, nešto blizu pisaćeg stola.

Službe zadužene za metode manipulacije masom utvrdile su da „biti od krvi i mesa” ne mora obavezno da škodi, već donosi poene lideru, čini ga privlačnijim. Trend je nastavio predsednik Sarkozi, koji se već posle ulaska u Jelisejsku palatu razveo i oženio Karlom Bruni – fotomodelom.

Nedavno, pre nego što je predsednik Francuske i stigao u London, u državnu posetu Britaniji, Britanci su u tabloidima videli „Karlu bez odeće”. Razumljivo, snimljenu u vreme kada nije bila Sarkozi. Kao i o Planu Putina (jedva da je iko upućen u suštinu tog dokumenta), u javnosti Francuske i Evrope više se piše o Sarkozijevim „roleksima” i naočarima za sunce nego o još neizvesnim „reformama”.

Neko ko bi bio ciničan, napisao bi da je ovo tužno vreme državništva, jer „robu” eto „prodaje pakovanje”. Tako ili ne, tek Putin koga Perfilijev vidi kao ruskog Kolumba, beži od Putina-Kolumba bliže ovom, što je osvojilo Zapad. (Na kraju, i konkuriše mu.) Dopustio je, na primer, da bude snimljen obnaženog torza, i da njegova džudo-prsa vidi celi svet. Nije bilo rđavo, dobio je poen.

Nije međutim bilo takvog poena za „Moskovski korespondent”, koji je objavio da između Putina i gimnastičarske Aline Kabajeve postoji sentimentalna veza i da bi ljubav ovog meseca mogla da se okonča brakom. Navodno, reč je o lepotici, uz t o i deputatu Dume.

Vest da je Štirlic zaljubljen zatekla je Putina na Sardiniji, kod Berluskonija (koji bi mu na tome verovatno čestitao), ali nije direktno demantovana. Tadašnji šef Rusije, ograničio je reakciju izjavom da „postoji privatni život u koji niko nema pravo da se meša”, uz sve uvažavanje pravila štampe da „društvo ima pravo da zna”.

Stvar ima srećan kraj. List je doduše smesta uklonjen. Vlasnik izdavačke kompanije milijarder Lebedev pravdao se izjavom da je u kritično vreme bio u ribolovu. Duma jeste bila ažurna. Izvesni Robert Slegel, deputat vredan i brz, kao i Perfilijev sa spomenikom, predložio je zakonsku izmenu po kojoj sud može zabraniti svaki list, ako taj list štampa klevetu. Propis je prošao tri čitanja. Ali, gle, čuda. Kada je ove nedelje zakon trebalo da odobri predsednik Medvedev – šef Kremlja je zakon vratio Dumi, uz preporuku da obustavi raspravu. Takva stvar postala bi nepremostiva prepreka normalnom radu medija, presudio je Medvedev. Počinje i u Rusiji vreme kada je važnije biti čovek nego spomenik.