Iščekivanje najavljene iranske odmazde

Naredbom da se ubije iranski general, predsednik SAD aktivirao je neočekivani scenario usred američko-iranske krize za koju se verovalo da je pod kontrolom, pa potcenjujući složenu prirodu posledica sopstvene akcije rizikuje da se preigra.

Šta je Donald Tramp dobio a šta može da izgubi smrću komandanta iranskih snaga Al Kuds, ekspedicionih jedinica paravojne Revolucionarne garde koja odgovara samo vrhovom vođi, ajatolahu Ali Hamneiju?

Uklonio je generala koji je obilazio mnoge frontove i koordinisao operacije šiitskih milicija od Jemena preko Iraka, Sirije i Gaze do Libana, doprineo promeni toka rata u Siriji, pobedi nad Islamskom državom i osnažio iranski uticaj u Iraku.

Posle likvidacije lidera Islamske države Abu Bakra al Bagdadija 2019. Tramp je zadovoljio ego jer je uspešniji od Baraka Obame za čijeg je mandata 2011. eliminisan vođa Al Kaide Osama bin Laden.

Nestankom Solejmanija sve se pretvara u potencijalni haos. Tramp ponavlja da ne želi rat sa Iranom, ali likvidacija je – kao taktički čin usmeren protiv Irana – pokazala da on nema širu regionalnu strategiju. “Ovo je veće od Bin Ladena, veće od Bagdadija”, komentarisao je bivši direktor CIA Dejvid Petreus.

“Njegov odlazak kod Alaha nije kraj njegovog puta ili njegove misije”, poručio je ajatolah Hamnei. “Silna osveta čeka...” Odmah posle napada dronovima kod aerodroma u Bagdadu Iran je na spisak odmazde postavio Tel Aviv, Haifu i 35 američkih ciljeva u regionu koji su u dometu njegovih raketa.

Solejmanijev naslednik Esmail Ga’ani, general sa velikim bliskoistočnim iskustvom, precizira da je cilj “osloboditi se Amerikanaca u regionu” u kome SAD imaju oko 60.000 vojnika.

“Preduzeli smo akciju da bi sprečili rat. Nismo preduzeli akciju da bi započeli rat”, poručio je Tramp da bi odmah poslao pojačanja od 3.500 vojnika za Bliski istok i uzvratio pretnjom da će Amerika “vrlo brzo i vrlo čvrsto” gađati 52 cilja – revanš za 52 američka taoca koje su Iranci držali pre više od 40 godina. Na listi su ciljevi “važni Iranu i iranskoj kulturi”. Kakvo ignorisanje Haške konvencije iz 1954. po kojoj su napadi na spomenike kulture ratni zločin.

Vašington, po rečima državnog sekretara Majka Pompea, procenjuje da postoji “realna verovatnoća” da se Iran odluči na neku uzvratnu vojnu akciju – što bi bila “velika greška”. Mnogi će međutim upamtiti reči koje je na sahrani njenog oca izgovorila Solejmanijeva ćerka Zeinab: “Porodice američkih vojnika moraće da provode svoje dane čekajući smrt i tela njihove dece”.

“Ciljno ubistvo” navelo je vlasti u Teheranu da saopšte da ukidaju ograničenja koja im je u razvoju nuklearne tehnologije nametao sporazum iz 2015. “Islamska Republika više nije suočena sa bilo kakvim limitima svojih operacija”, saopštio je predsednik Hasan Rohani.

Bečki dogovor koji je Tramp jednostrano raskinuo 2018. sada je na samrti. Teheran se nada da će potpisnice sporazuma iz EU pomoći da se ublaže posledice američkih sankcija, nastavlja saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, ali je aktivirao sve centrifuge za obogaćivanje uranijuma – što znači da bi mogao da krene da pravi atomsku bombu.

Tramp je potkopao i američko uporište u Iraku. Era saradnje Vašingtona i Bagdada je pri kraju. Irački parlament je, uz podršku premijera, zatražio proterivanje 5.000 američkih trupa. Komandant jedne proiranske milicije izjavio je da će, ako se ne povuku, biti smatrane “okupacionim snagama”.

Šefu Bele kuće nije preostalo ništa nego da zapreti zahtevom za milijardama dolara u kompenzacijama ili nametanjem “sankcija kakve nikad dosad nisu videli”.

Tramp je uspeo i da dodatno približi većinske šiiti u Iraku sa šiitskom maticom u Iranu. “Gospodine Tramp, kockaru! Vaš zlobni plan da podelite Iran i Irak stvorio je istorijske veze između dve nacije”, poručila je Zejnab Solejmani.

Libanski Hezbolasi stavili su se na raspolaganje komandantima u Teheranu a njihov lider precizira da ciljevi postaju američke baze po regionu, ratni brodovi i čitav vojni personal. Takve akcije istovremeno bi otvorile prostor povratku Islamske države u Irak, što bi dodatno doprinelo opštoj destabilizaciji.

Dok kalkuliše da će iranski režim oboriti povremeni nemiri zbog pogoršane ekonomske situacije, korupcije i socijalnih razlika, Tramp je povukao potez čije je dejstvo potpuno suprotno: “mučenička” likvidacija Solejmanija homogenizovala je Irance.

Pre nego što je u utorak sahranjen u rodnom gradu Kermanu, milioni ljudi učetvovali su u komemoracijama po Ahvazu, Mašadu, Teheranu, svetom šiitskom gradu Komu i širom zemlje. Takve procesije nije 1989. imao ni ajatolah Homeini. Poklič “Smrt Americi” deluje okupljajuće baš kao i kada se prvi put čuo u danima islamske revolucije 1979. “Osveta, osveta!”

Smrći generala Solejmanija ništa nije završeno, kako je moguće pomislio Tramp. Šef Bele kuće je i pre napuštanja nuklearnog sporazuma pokazao da je spreman da ignoriše savete svojih britanskih, francuskih ili nemačkih saveznika. Ne voli da ga iko poziva na uzdržavanje. Iran ponovo može da pogorša odnose prekoatlantskih saveznika.

Trampova naredba za ubistvo Iranca na teritoriji Iraka – nešto poput saudijske naredbe da se novinar Džamal Kašogi likvidira na teritoriji Turske – je racionalno teško branljiva. Reagovao je poput bliskoistočnih diktatora: “Americi je dosta više pretnji!” Sve to u vreme u zajedničkih pomorskih vežbi Irana, Rusije i Kine.

Tramp na operaciju uklanjanja generala Solejmanija gleda kao na “mali, kratki rat”. Iranci ubistvo doživljavaju kao čin rata.

Teheran će čekati i odabrati trenutak, mesto i način svoje odmazde. “Da li je Amerika upravo pogubila, bez odobrenja Kongresa, drugog najmoćnijeg čoveka u Iranu, svesno započinjući potencijalno sveopšti rat u regionu?” upitao je demokratski senator Kris Marfi.