Ишчекивање најављене иранске одмазде

Наредбом да се убије ирански генерал, председник САД активирао је неочекивани сценарио усред америчко-иранске кризе за коју се веровало да је под контролом, па потцењујући сложену природу последица сопствене акције ризикује да се преигра.

Шта је Доналд Трамп добио а шта може да изгуби смрћу команданта иранских снага Ал Кудс, експедиционих јединица паравојне Револуционарне гарде која одговара само врховом вођи, ајатолаху Али Хамнеију?

Уклонио је генерала који је обилазио многе фронтове и координисао операције шиитских милиција од Јемена преко Ирака, Сирије и Газе до Либана, допринео промени тока рата у Сирији, победи над Исламском државом и оснажио ирански утицај у Ираку.

После ликвидације лидера Исламске државе Абу Бакра ал Багдадија 2019. Трамп је задовољио его јер је успешнији од Барака Обаме за чијег је мандата 2011. елиминисан вођа Ал Каиде Осама бин Ладен.

Нестанком Солејманија све се претвара у потенцијални хаос. Трамп понавља да не жели рат са Ираном, али ликвидација је – као тактички чин усмерен против Ирана – показала да он нема ширу регионалну стратегију. “Ово је веће од Бин Ладена, веће од Багдадија”, коментарисао је бивши директор ЦИА Дејвид Петреус.

“Његов одлазак код Алаха није крај његовог пута или његове мисије”, поручио је ајатолах Хамнеи. “Силна освета чека...” Одмах после напада дроновима код аеродрома у Багдаду Иран је на списак одмазде поставио Тел Авив, Хаифу и 35 америчких циљева у региону који су у домету његових ракета.

Солејманијев наследник Есмаил Га’ани, генерал са великим блискоисточним искуством, прецизира да је циљ “ослободити се Американаца у региону” у коме САД имају око 60.000 војника.

“Предузели смо акцију да би спречили рат. Нисмо предузели акцију да би започели рат”, поручио је Трамп да би одмах послао појачања од 3.500 војника за Блиски исток и узвратио претњом да ће Америка “врло брзо и врло чврсто” гађати 52 циља – реванш за 52 америчка таоца које су Иранци држали пре више од 40 година. На листи су циљеви “важни Ирану и иранској култури”. Какво игнорисање Хашке конвенције из 1954. по којој су напади на споменике културе ратни злочин.

Вашингтон, по речима државног секретара Мајка Помпеа, процењује да постоји “реална вероватноћа” да се Иран одлучи на неку узвратну војну акцију – што би била “велика грешка”. Многи ће међутим упамтити речи које је на сахрани њеног оца изговорила Солејманијева ћерка Зеинаб: “Породице америчких војника мораће да проводе своје дане чекајући смрт и тела њихове деце”.

“Циљно убиство” навело је власти у Техерану да саопште да укидају ограничења која им је у развоју нуклеарне технологије наметао споразум из 2015. “Исламска Република више није суочена са било каквим лимитима својих операција”, саопштио је председник Хасан Рохани.

Бечки договор који је Трамп једнострано раскинуо 2018. сада је на самрти. Техеран се нада да ће потписнице споразума из ЕУ помоћи да се ублаже последице америчких санкција, наставља сарадњу са Међународном агенцијом за атомску енергију, али је активирао све центрифуге за обогаћивање уранијума – што значи да би могао да крене да прави атомску бомбу.

Трамп је поткопао и америчко упориште у Ираку. Ера сарадње Вашингтона и Багдада је при крају. Ирачки парламент је, уз подршку премијера, затражио протеривање 5.000 америчких трупа. Командант једне проиранске милиције изјавио је да ће, ако се не повуку, бити сматране “окупационим снагама”.

Шефу Беле куће није преостало ништа него да запрети захтевом за милијардама долара у компензацијама или наметањем “санкција какве никад досад нису видели”.

Трамп је успео и да додатно приближи већинске шиити у Ираку са шиитском матицом у Ирану. “Господине Трамп, коцкару! Ваш злобни план да поделите Иран и Ирак створио је историјске везе између две нације”, поручила је Зејнаб Солејмани.

Либански Хезболаси ставили су се на располагање командантима у Техерану а њихов лидер прецизира да циљеви постају америчке базе по региону, ратни бродови и читав војни персонал. Такве акције истовремено би отвориле простор повратку Исламске државе у Ирак, што би додатно допринело општој дестабилизацији.

Док калкулише да ће ирански режим оборити повремени немири због погоршане економске ситуације, корупције и социјалних разлика, Трамп је повукао потез чије је дејство потпуно супротно: “мученичка” ликвидација Солејманија хомогенизовала је Иранце.

Пре него што је у уторак сахрањен у родном граду Керману, милиони људи учетвовали су у комеморацијама по Ахвазу, Машаду, Техерану, светом шиитском граду Кому и широм земље. Такве процесије није 1989. имао ни ајатолах Хомеини. Поклич “Смрт Америци” делује окупљајуће баш као и када се први пут чуо у данима исламске револуције 1979. “Освета, освета!”

Смрћи генерала Солејманија ништа није завршено, како је могуће помислио Трамп. Шеф Беле куће је и пре напуштања нуклеарног споразума показао да је спреман да игнорише савете својих британских, француских или немачких савезника. Не воли да га ико позива на уздржавање. Иран поново може да погорша односе прекоатлантских савезника.

Трампова наредба за убиство Иранца на територији Ирака – нешто попут саудијске наредбе да се новинар Џамал Кашоги ликвидира на територији Турске – је рационално тешко бранљива. Реаговао је попут блискоисточних диктатора: “Америци је доста више претњи!” Све то у време у заједничких поморских вежби Ирана, Русије и Кине.

Трамп на операцију уклањања генерала Солејманија гледа као на “мали, кратки рат”. Иранци убиство доживљавају као чин рата.

Техеран ће чекати и одабрати тренутак, место и начин своје одмазде. “Да ли је Америка управо погубила, без одобрења Конгреса, другог најмоћнијег човека у Ирану, свесно започињући потенцијално свеопшти рат у региону?” упитао је демократски сенатор Крис Марфи.