Subvencijom za bicikl protiv zagađenja vazduha

Novi Sad – Udruženje „Novosadska biciklistička inicijativa” predložilo je da država u borbi protiv zagađenog vazduha novčano pomogne građanima pri kupovini bicikla. U jeku zabrinjavajućih podataka o smogu, predlog o subvenciji uputili su Ministarstvu za zaštitu životne sredine i Vladi Srbije.

Računaju da država pomaže taksistima, s najavljenim subvencijama od 8.000 evra za kupovinu jednog taksi vozila, te da bi u poređenju s time 80 građana moglo da dobije podsticaj od 100 evra za kupovinu bicikla.

Predsednik udruženja Marko Trifković kaže za „Politiku” da je cilj ohrabriti ljude da što više njih koristi bicikl kao jeftino, jednostavno i efikasno prevozno sredstvo koje čuva životnu sredinu.

Običan dvotočkaš inače košta oko 15.000 dinara i možda nije tako lako dostupan pojedincu sa prosečnom srpskom platom, pa ni celoj porodici.

Trifković objašnjava da je sto evra kao subvencija za bicikl navedeno kao primer da bi se u tom poređenju stekao osećaj o srazmeri onih koji iz nekog razloga ne koriste automobil: „Niti svi imaju uslove da imaju svoj automobil, niti su u stanju da koriste taj vid javnog prevoza. To su i mladi i stariji, veći broj ljudi je u pitanju.”

Olakšanje za prosečni džep, prema njegovom mišljenju, bila bi i subvencija od nekoliko hiljada dinara. Uostalom, ljudi u Srbiji rado koriste, pokazala je praksa, vaučer od 5.000 dinara koje država daje kao podsticaj domaćem turizmu.

Vožnja biciklom dakako nije pogodna za veće gradove i one na uzbrdici. Ali, kako kaže naš sagovornik, nisu ni sva mesta u Srbiji takva kao Beograd. „Niti je sve u kontekstu Beograda”, napominje. Za takve uslove vožnje pogodniji su električni bicikli, ali su oni i skuplji, koštaju oko 600-700 evra, pa bi bile potrebne i veće subvencije.

Prema predlogu, građani bi ove pogodnosti mogli da ostvare jednom u tri ili četiri godine, pod uslovom da kupe nov bicikl, tehnički opremljen u skladu sa propisima za učešće u saobraćaju. Na ovaj način bi se smanjilo, kako se navodi, zagađenje vazduha, ali i zagađenje bukom.

U Novom Sadu, prema podacima ovog udruženja, ima oko 30.000 biciklista, a pre deset godina bilo ih je tri puta manje. Postoji približno sto kilometara biciklističkih staza.

„Teren je povoljan za vožnju, svi preduslovi postoje i neki epilog oko ulaganja u infrastrukturu postoji, ali gde god u populaciji ima 10 odsto biciklista na ulici, potrebna su ulaganja. Novi Sad je na toj granici od 10 odsto”, navodi predsednik Novosadske biciklističke inicijative.

Kritičari gradske vlasti iz gradskog odbora stranke „Dosta je bilo” pitaju ovih dan”. Navode da su saobraćajne gužve, kolaps i nedostatak parkinga postali svakodnevica u Novom Sadu, kao i da je tome jedan od pratećih problema „nikad veće” zagađenje vazduha.

„Osim deklarativnog promovisanja, vlast ne radi gotovo ništa kako bi sugrađanima koji koriste ili bi eventualno koristili bicikl kao prevozno sredstvo, izašla u susret. Često i odmaže, svesno ili iz nemara. Biciklističke staze su u izuzetno lošem stanju”, ocenjuju.

Ukazujući na godišnje programe održavanja objekata putne privrede u Novog Sadu od 2017. godine tvrde da se smanjuju ulaganja za održavanje ovih staza i da „kulminacija ove svojevrsne borbe protiv biciklista” stiže u 2020, da razlozi ovakvih poteza ostaju nepoznanica, a da je jedino sigurno da u gradskoj kasi novca ima.