Pobeda sigurnog gubitnika

Nasmejanu staru crnkinju obučenu u afričku nošnju koja živi na selu u kenijskoj nedođiji, poslednjih dana fotoreporteri su opsedali kao da je reč o holivudskoj divi. Interesovanje dolazi otuda što je reč o baki Baraka Obame, demokratskog kandidata za predsednika SAD: svi žele da se svojim očima uvere da je i sa takvim korenima moguće dobiti američku predsedničku nominaciju.

Afrikanka koja živi u kolibi bez vode baka je čoveka koji je možda sledeći stanovnik Bele kuće. I sve drugo iz biografije senatora Baraka Obame govorilo je da on nema šta da traži u izbornoj trci za šefa američke administracije. Relativno mlad (46 godina) i nepoznat, Afroamerikanac, služi prvi senatorski mandat, otac mu je Kenijac, majka iz Kanzasa, ime mu zvuči kao da se nalazi na spisku zarobljenika u Gvantanamu, a srednje mu je ime Husein.

Uprkos svemu, na stranačkim izborima Demokratske stranke pobedio je ženu koja pripada jednoj od najmoćnijih političkih porodica u SAD, bivšu prvu damu čiji je muž osam godina vodio Ameriku, a iza koje stoji ogromna politička i marketinška mašinerija veza i novca. Osim toga, Hilari Klinton je supruga bivšeg predsednika SAD koji je bio toliko omiljen među pripadnicima afroameričke manjine da je dobitnica Nobelove nagrade za književnost Toni Morison za njega rekla da je bio „prvi crni predsednik Amerike”. Iako je zbog reputacije svog muža Bila Klintona kao zaštitnika crnaca Klintonova na početku izborne kampanje mogla da računa na simpatije Afroamerikanaca, Obama joj je preuzeo te glasove. I mnoge druge. Oduševio je mlade ljude, zainteresovao ih za politiku i ubedio da je vredan izlaska na birališta. Ponudio je viziju drugačije Amerike, promene, ideale, zemlju koja će biti bolja za svoje građane i koja će voditi pravedniju spoljnu politiku.

Kako god Amerika i njena spoljna politika izgledali iz srpske vizure, teško je oteti se utisku da se tamo upravo desilo nešto lepo, neobično i novo, što uliva nadu miliona ljudi širom sveta. U izveštajima iz Vašingtona se s pravom spominju „trijumf vizije” i „pobeda novih ljudi”. To predstavlja stanovit kontrast našim prilikama u kojim, u odsustvu „vizije” i „novih ljudi”, preovlađuju dobro poznata lica koja se upravo spremaju da uđu u nove neprincipijelne koalicije i nepristojne trgovine mandatima, funkcijama, privilegijama. Političari koji se poslednjih dana pogađaju oko fotelja su nam svi više nego dobro poznati, i njihovo postizborno ponašanje ne obećava da će se nova, postizborna vremena, iole razlikovati od starih, predizbornih vremena. Isti političari se smenjuju s čela zakonodavne na kormilo izvršne vlasti i sele iz jednog ministarstva u drugo.

Kažu da je Obamin uspeh u tome što je Amerikance svojim govorima ubedio da je drugačija Amerika moguća. Zato, ovog puta sve pohvale Amerikancima, iako se ne smeju zaboraviti mučenja zatvorenika u Gvantanamu, rat u Iraku, priznanje Kosova i druge greške američke politike .

Amerikanci će u novembru ove godine umesto Obame za predsednika možda izabrati 72-godišnjeg Džona Mekejna, ali će ovaj trenutak ostati da svetli u vremenu.