Trampov budžet za Svemirske snage

Manje novca za socijalna davanja, više para za nacionalnu odbranu i nuklearno oružje, siže je novog američkog budžeta koji odslikava prioritete šefa Bele kuće.

U nacrtu za sledeću fiskalnu godinu, vlada Donalda Trampa predviđa uštede na brojnim socijalnim programima. Planirani su rezovi kad je reč o obrazovanju, zaštiti životne sredine, bonovima za hranu, dotacijama za lečenje i smeštaj siromašnih građana i otplatu studentskih kredita. Ove uštede se prelivaju na nacionalnu odbranu – vojsku, policiju, obaveštajne agencije i čuvanje granice, uključujući izgradnju zida prema Meksiku, prenosi sajt „Hil”.

U budžetu od 4,8 biliona dolara obezbeđen je novac i za Svemirske snage, novi rod vojske koji je Tramp nedavno uveo, kao i za program NASA za odlazak na Mars.

Iako je na prošlim izborima obećao da će srediti javne finansije, predsednik je ovim nacrtom predvideo zaduživanje od bilion dolara. Za vreme aktuelne administracije javni dug je uvećan za tri biliona dolara i sada iznosi 20 biliona dolara. Posle prvobitnih tvrdnji da ima plan da izbriše manjak u državnoj kasi do 2025, Tramp sada tvrdi da će to uraditi do 2035. Prema oceni analitičara, i ovi planovi su zasnovani na previše optimističnim prognozama Bele kuće o rastu od tri ili četiri odsto dok je ekonomija 2019. porasla za 2,3 odsto.

Potreba za zaduživanjem često se povezuje sa činjenicom da je Tramp pre tri godine smanjio poreze i ostavio državnu kasu bez velike količine novca. Ipak, šef vlade insistira na tome da vodi fiskalno odgovornu politiku i da će uštedeti novac na „rasipničkim” programima, kakve uglavnom vidi u Agenciji za zaštitu životne sredine, pa namerava da joj primanja skreše za četvrtinu.

S obzirom na to da Demokratska stranka ima većinu u Predstavničkom domu, Trampov nacrt nema šanse da u Kongresu bude usvojen u celini. To znači da će predsednik i njegovi politički protivnici pregovarati o kompromisu i da će prvi čovek administracije morati da se odrekne pojedinih ušteda. Sudeći prema ranijim iskustvima, demokrate će tražiti da Tramp, na primer, ne dira u dotacije zdravstvenom sistemu ili da ne ukida bonova za hranu, ali će se saglasiti sa povišicama za nacionalnu bezbednost.

Budžet je usaglašen sa Trampovom odbrambenom doktrinom, koja naglašava trku u naoružanju sa Rusijom i Kinom i značaj nuklearnog arsenala. Predviđen je novac za razvoj kako konvencionalnog oružja, tako i atomskog, a poimence se pominje potreba za stvaranjem dve nove vrste bojevih glava, novih projektila i hipersoničnog oružja. Prema „Njujork tajmsu”, proći će deset godina pre nego što Amerika bude počela da proizvodi ovo oružje i to će se desiti za vreme nekog drugog predsednika, ali je suština priče da Vašington već sad šalje poruku da ozbiljno shvata trku u naoružanju.

Sporazum SAD i Rusije o neširenju nuklearnog naoružanja „Novi Start” ističe sledeće godine, ali Tramp ne želi da produži ovaj sporazum dok se budućim sličnim dogovorima ne pridruži i Kina. Kako je objasnio šef Bele kuće u ponedeljak, Vašington mora da razvija nuklearno oružje jer to rade i Moskva i Peking, pa će SAD napraviti najmoćnije nuklearno oružje ako tri zemlje ne postignu sporazum.

„Rusija i Kina žele da sa nama pregovaraju da bismo zaustavili bezumno trošenje milijardi i milijardi dolara na nuklearno oružje. Međutim, dok ne budemo imali takav sporazum, jedino što mogu da učinim jeste da stvorim najmoćnije nuklearne snage na svetu”, rekao je Tramp.

Dodao je i da su Americi potrebne „superbrze rakete” jer ih Rusija već ima i aludirao da je Moskva došla do njih zahvaljujući administraciji Baraka Obame, koja je navodno imala tehnologiju, ali nije htela da proizvodi ovo oružje.

Obama i tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisali su „Novi Start” 2010, koji je počeo da se primenjuju godinu dana kasnije sa rokom važenja deset godina i mogućnošću da se produži na još pet. Dve zemlje su se tada usaglasile da smanje broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava na 1.550, a broj interkontinentalnih balističkih raketa na 700. Tramp je prošle godine izveo Ameriku i iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, koji je pre više od 30 godina zabranio proizvodnju, razmeštanje i gomilanje nuklearnih i konvencionalnih, balističkih i krstarećih raketa koje se lansiraju sa kopna i imaju domet od 500 do 5.500 kilometara.

Dok je vlada sa Crvenog trga zainteresovana za produženje sporazuma, Kina ističe da ne vidi zašto bi se pridruživala kad je njen arsenal petostruko manji od ruskog i američkog.