Vučanska banja kod Kosovske Mitrovice

Kosovska Mitrovica, Vuča – U podnožju planine Rogozne, u selu Vuča, na nešto više od pet kilometara od magistralnog puta Leposavić – Kosovska Mitrovica, uzvodno uz Vučansku reku, nalazi se banjsko izvorište tople vode bogato sumporom. Iako hemijski sastav vode nije ispitan, po specifičnom mirisu prepoznaje se prisustvo lekovite sumporne vode, pa na tamošnja dvabetonska bazena dolaze mnogi koje muči reuma, bolovi u želucu ili kakva kožna oboljenja. Kada bi se uredila, Vučanska banja bila bi nosilac turizma ne samo u leposavićkoj opštini već i šire. Ovako, gotovo sva topla termalna voda (36 stepeni) odlazi neiskorišćena u Vučansku reku, koja se zatim uliva u Ibar.

Do pomenutih bazena dolazimo izlokanim makadamskim putem. Tu zatičemo bračni par iz Novog Pazara, Zena i Zelihu Numanović.

– Nedavno od prijatelja čusmo za ovu vodu, da je dobra za kožu, a ja već duže vreme muku mučim sa nekakvim gljivicama – kaže nam Zeliha.

– Nije nam daleko, kad je muka, za lek se ide i u Ameriku – dodaje njen suprug Zeno.

Sa njima su iz Pazara došli i Zineta i Feriz Rušović, koji su takođe čuli za lekovitost vučanskih izvora. Poneli plastične flaše i kanistere, da se sa zalihom vrate kući.

Prema pričama koje se mogu čuti u ovom kraju, sve je počelo kada je svojevremeno neki Turčin, tu, podno Rogozne, ostavio „kljusavo konjče”, kad, posle nekoliko dana, konj se sam vratio kući – izlečen. Predanjem šireno, verovanje u lekovitost Vučanske banje traje do naših dana.

Meštanin Ljubisav Milosavljević nam priča da je u banji, čim sneg okopni, puno naroda. Dolaze, uzimaju vodu ili koriste bazene, a „špic sezone” je od sredine juna do početka oktobra. Gostiju ima iz svih krajeva Srbije, Makedonije, Bosne a ima i onih koji na lečenje stižu i iz Slovenije. Seća se Ljubisav, kojem je 52 godine, da su se ovde izlečili mnogi koji su pre dolaska u Vuču obilazili razne banje i mora i svakojake lekove iz inostranstva nabavljali.

Kuća u kojoj Ljubisav živi sa majkom je tik uz termalna izvorišta, okružena bagremarom i stoletnim dudom. Ovde, uz korito Vučanske reke, iz koje leti pastrmka rukama može da se lovi, mogao bi i dobar „banjski biznis” da se napravi. Ali, kaže nam Ljubisav, nema početnog kapitala, a ne zna kako bi kredit otplaćivao.

Da je banja „penicilin” za reumu i kožna oboljenja, potvrđuje nam i Slobodanka Lazović, koja živi u Leposaviću, ali redovno dolazi u Vuču. Dolazila je s roditeljima još kao dete, iz sela Plakaonica, odakle je do banje trebalo pešačiti i više od šest sati u jednom pravcu.

Martin Branović, koji je diplomirao na Prirodno-matematičkom fakultetu, odsek geografije, svoj diplomski rad je posvetio turističko-geografskim potencijalima opštine Leposavić. Kaže za naš list da da bi u Vučanskoj banji bilo i znatno više gostiju, da je prilazni put iole bolji i da su termalni izvori uređeniji.

– Ostvarenje zamisli o podizanju banjskog lečilišta u Vuči o kojem se u poslednje vreme govori u opštini Leposavić, čitavom mitrovačkom regionu bi otvorilo perspektive u oblasti zdravstvenog turizma – ističe Branović.