Kuće diplomatskih duhova

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 8. juna – U elegantnoj vašingtonskoj Ulici Kvinsi brojem 1907 obeležena je zapuštena zgrada pred čijim je ulazom nagomilano opalo lišće prohujalih godišnjih doba, a reklo bi se i političkih. Nekada je blistala, priča se, bila mesto diplomatskih prijema, razgovora o važnoj evropskoj federaciji, strateški pozicioniranoj „ni na istoku ni na zapadu, a sa oba u vezi”.

Sada je deca iz komšiluka zovu „kuća duhova” – izveštava o zatečenom „Vašington post”, u reportaži koja počinje na prvoj stranici, o lošem stanju niza zgrada stranih diplomatskih predstavništava i rezidencija. A konkretno opisana zgrada – koja poodavno više nema stanara, niti službe za održavanje, kao što nema ni države koja ju je posedovala – nekadašnje je boravište zamenika ambasadora bivše SFRJ.

Po načelnom, još neoverenom dogovoru o sukcesiji, predviđeno je da pripadne, navodi se, Bosni i Hercegovini. „Nemam njene ključeve, niti znam kod koga su” – reči su ministra savetnika ambasade BiH Svetozara Miletića, koje citira prestonični dnevnik.

Iz ambasade Srbije saznajemo, međutim, da se „zna da su ključevi kod nas i da tu zgradu redovno, jednom nedeljno, obilazi službenik našeg diplomatskog predstavništva, kontrolišući stanje instalacija i slično”. Službenik ambasade Srbije redovno obilazi, rečeno je dopisniku, i drugu zgradu bivše SFRJ, na adresi Ulica R 2221, svojevremenu ambasadorovu rezidenciju – koja je u izveštaju „Posta” takođe navedena kao jedna od ispražnjenih. Ona bi, takođe prema nagoveštajima bez definitivne odluke, trebalo da pripadne Srbiji. Ali, pošto se „nijednoj od dve pomenute zgrade ne zna konačni status – u njih se ništa ne ulaže i onda izgledaju kako izgledaju”. (U procesu sukcesije bivše federacije, na vašingtonskom tlu, jedino je do kraja izvršen transfer zgrade ambasade SFRJ: sada je u posedu Slovenije).

Prizore neregulisane jugoslovenske zaostavštine „Post” je izneo u okviru šireg prikaza zapuštenosti petnaestak zgrada diplomatskih predstavništava i rezidencija raznih zemalja. Ostale takve zgrade nepodesnog stanja su, po novinskom popisu, u vlasništvu Malavija, Liberije, Konga (bivšeg Zaira), Toga, Malezije, Pakistana, Filipina…

Lokalni susedi su nezadovoljni jer, po ovdašnjem običaju, neugledna okolina smanjuje vrednost i kuća, čije cene opadaju, inače, širom Amerike i predstavljaju faktor krize na tržištu nekretnina, hipoteka i kredita, koja je potresla mnoge delove sveta. Gradske vlasti su preduzele niz mera, među kojima i povećanje dažbina, protiv vlasnika „hiljada praznih kuća”, naloživši im da ih koriste, prodaju ili daju pod kiriju, ali takve pritiske ne mogu da primene protiv diplomatskih nekretnina, u vlasništvu stranih zemalja – konstatuje „Post”.

Stanovnici se dovijaju na razne načine. Izvesni Rejmond Saba kaže da sam donekle „uređuje” ogradu na ulazu bivše rezidencije ambasadora bivše SFRJ, kako bi popravio imidž komšiluka. Stiv Giford s partnerom troši po 200 dolara mesečno za šišanje trave i čišćenje bivše kongoanske ambasade, a za uzvrat koristi njen parking – tako da „svako dobija”. Građevinski preduzimač Džim Abdo takođe je napravio dobar posao – otkupio je za 3,2 miliona dolara praznu rezidenciju Gane, na čija su se četiri sprata „odomaćili rakuni” pa kad je oterao te uljeze, preuredio ju je i sada je prodaje za 6,95 miliona dolara.

Broj napuštenih diplomatskih zgrada – iz raznih razloga, među kojima su i finansijske nevolje pojedinih država i preseljenje na bolje lokacije – relativno je mali u Vašingtonu, gde se strani predstavnici prosto grabe za što povoljniji položaj svake vrste. Ali, kako takođe primećuje „Post”, pomenuta zdanja em imaju delikatan status em su mahom u krajevima na najvišoj ceni, pa predstavljaju slučajeve s vanrednom „specifičnom težinom”.

Gradski i predstavnici kvartova tražili su, prenosi se, intervenciju „viših organa” za rešavanje tih neobičnih „kućnih briga”. Iz Stejt departmenta je poručeno da se „diplomatskim kanalima radi na rešavanju” problema. Amerika bi mogla, ukazuje portparol ministarstva spoljnih poslova, da pomenutoj imovini „oduzme diplomatski status”, ali je „to sankcija koja se retko primenjuje”.