Usvojen Zakon o pravima boraca

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su juče Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Po rečima resornog ministra Zorana Đorđevića, ovim se ispravlja nepravda prema borcima poslednjih ratova na prostoru bivše Jugoslavije, prenosi Tanjug.

Zakonom se predviđa nova kategorija korisnika koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci koji su učestvovali u oružanim akcijama 90-ih godina i u ratu 1999, a koji pod navedenim okolnostima nisu dobili obeštećenje za telesne povrede. Za tu kategoriju korisnika propisuju se nova prava, a to su pravo na borački dodatak, pravo na poseban penzijski staž, rešavanje stambenih potreba, pravo na boračku spomenicu, pravo na legitimaciju boraca, pravo na prioritet u zapošljavanju, naknada pogrebnih troškova...

Željko Vujković iz Udruženja srpskih ratnih veterana za grad Zrenjanin se 1993. borio u Hrvatskoj. Tamo je ranjen i izgubio je oko. Međutim, on od Srbije nije dobio nikakvu odštetu. Nakon rata je vodio spor s državom. Kaže da je krenuo u taj proces blagovremeno, ali na kraju je od suda stiglo rešenje da je njegov slučaj zastareo.

„U 50 odsto slučajeva borcima u vojnim knjižicama nije upisano da su učestvovali u ratu, već da su bili na vojnoj vežbi. Iako su, na primer, bili na Plitvicama, u Osijeku, borcima u knjižicama piše da su bili na vežbi. Mnogima kojima je pisalo da su učestvovali u ratu kasnije je u vojnim odsecima iscepan taj list. Prema našim procenama, u oružanim sukobima od 1990. do 1999. godine borilo se od 400.000 do 600.000 ljudi”, kaže Vujković za „Politiku”.

Objašnjavajući situaciju u vezi s pravima boraca naš sagovornik ističe da ratne dnevnice i dalje potražuje oko 100.000 ljudi koju su se tokom NATO agresije 1999. borili za Srbiju. Ovaj ratni veteran naglašava da je te godine pozvano oko 200.000 ljudi da brane svoju zemlju.

„Njih oko 50.000 je dezertiralo, a 150.000 je učestvovalo u odbrani zemlje. Među njima su mnogi stradali. Niko se pozivu države nije odazvao zbog dnevnica, ali ako su neki dobili novac, onda bi svi trebalo da ga dobiju. Pojedini borci s juga Srbije su 2008. primili dnevnice (oko 3.500 evra). Država treba ravnopravno svim borcima da isplati taj novac”, smatra Vujković.

Kao još jedan od problema koji imaju ratni veterani, naš sagovornik ističe i to što su na njihovoj muci u sudskim sporovima s državom pojedini advokati poprilično zaradili. Kao primer toga navodi advokata Srđana Aleksića iz Niša.

Udruženje srpskih ratnih veterana iz Zrenjanina podnelo je krivične prijave Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu protiv Aleksića jer je, kako kaže Vujković, prevario ratne veterane i samo im napravio dodatne sudske troškove, a advokat se enormno obogatio. Oni su obavestili Viši sud u Zrenjaninu da nisu angažovali advokata Srđana Aleksića da ih zastupa radi utvrđivanja diskriminacije. Po ovim prijavama policija trenutno prikuplja potrebna obaveštenja.

„Naše udruženje jeste 2012. godine ovlastilo advokata Srđana Aleksića iz Niša. Pridružili smo se tužbi za ratne dnevnice koja se vodila pred sudom u Strazburu. Prikupljali smo dokumentaciju i prosledili je advokatu”, priča Vujković.

„Pošto je sud u Strazburu taj slučaj odbacio i vratio pred naše pravosuđe to je sve potrajalo dok Vrhovni kasacioni sud nije 2016. godine doneo odluku da su ljudi u Srbiji diskriminisani po pitanju ratnih dnevnica. Nakon toga je advokat Aleksić rekao da mora da se prikupi nova dokumentacija za diskriminaciju i da se podnesu nove tužbe pred našim sudovima. Obavestili smo ljude. Njih 430 je popunilo ta dokumenta”, kaže Vujković.

On tvrdi da Aleksić nikada nije došao po ta dokumenta, već je od njih tražio da unapred uplate neke takse za suđenja, čime su ratni veterani bili nezadovoljni.

„Ljudi su potpisali ovlašćenje drugom advokatu a otkazali punomoćje Srđanu Aleksiću. Međutim, Aleksić je kasnije sa svojim saradnicima iz kancelarije u Nišu samovoljno i bez znanja boraca i našeg udruženja popunio ili prepravio po potrebi u ime svakog borca punomoćje za zastupanje upravo u vezi s diskriminacijom. Na osnovu takvih punomoćja on je podnosio tužbe, iako za to nije bio ovlašćen i sud je te tužbe prihvatao bez ikakve provere. Od tog trenutka nastaje pakao za naše borce – veterane. Stižu im na kućnu adresu uplatnice da plate sudske takse, a advokat Aleksić je tako, naplatom sudskih troškova, uzeo mnogo para”, zaključuje Željko Vujković.

Povodom ovih optužbi na račun Srđana Aleksića, „Politika” se obratila ovom advokatu kako bismo čuli i njegovu stranu.

Vesti da „advokat Aleksić i pod krivičnom prijavom vara rezerviste uz pomoć Ministarstva odbrane” i da je „šteta veća od sto miliona evra” su neistinite, navodi Aleksić u dopisu za naš list. On napominje da su ovakve vesti usmerene na urušavanje višedecenijskog ugleda kancelarije koja učesnike rata 1999. godine zastupa od 2004. do danas, a naročito nakon odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kada je veliki broj članova različitih udruženja učesnika oružanih sukoba, širom Srbije, njega ovlastio da ih zastupa.

„Od 2015. godine u ime i za račun naših klijenata podnosimo tužbe za utvrđivanje diskriminacije. Kada je Vrhovni kasacioni sud zauzeo pravni stav da je osnovan tužbeni zahtev, pojedini predsednici nekih boračkih udruženja, u dogovoru s drugim advokatima, podnose istovetne tužbe za utvrđivanje diskriminacije, iako smo već podneli tužbe za naše klijente, čime dovode u zabludu svoje članove i prouzrokuju im nepotrebne troškove”, naglašava advokat Aleksić.

On smatra da se ovakvim postupanjem ide na to da se njihova odgovornost prevali na njega, što, kako smatra Aleksić, nema nikakvog pravnog utemeljenja.

„Neistine koje ovi predstavnici udruženja šire biće sankcionisane u krivičnim i disciplinskim postupcima”, kaže Aleksić i najavljuje da će preduzeti sva pravna sredstva za zaštitu ličnog i profesionalnog ugleda.