„Amerikanizacija” francuske politike

„Svim srcem sam u ovome i potpuno sam posvećena pobedi”, poručila je pomalo neuverljivo Anjes Bizen pošto je na Makronov nagovor kao rezervni partijski igrač uskočila u već zahuktalu izbornu trku za gradonačelnika Pariza.

Ranije, dok je još bila ministarka zdravlja i radila na tome kako da odbrani Francusku od epidemije virusa korona, Bizenova je govorila je da joj ne pada na pamet da zameni Benžamena Grivoa, koji je povukao kandidaturu zbog seks-skandala kojem je kumovao kontroverzni ruski umetnik Pjotr Pavlenski.

U vladajućoj stranci ne kriju da su ovim skandalom izgubili zamah i da će zbog zbog svega što se dogodilo teško uspeti da 15. marta pobede socijaliste, koji poslednjih 19 godina vladaju prestonicom. „Biće to loš rezultat za Republiku u pokretu, zato što su ovo izbori na kojima je politički program najmanje važan”, poručuje nezvanično za Rojters visoki zvaničnik stranke francuskog predsednika.

I dok Grivoa i suparnici uzimaju u zaštitu, bivši portparol francuske vlade, velika Makronova uzdanica, ostaće upamćen kao prva politička žrtva seks-skandala poslednjih godina.

Istraživanje agencije Ifopa pokazuje da čak 57 odsto ispitanih građana podržava odluku Benžamena Grivoa da se zbog seks-skandala povuče iz izborne trke za gradonačelnika Pariza.

Do juče u zemlji Gala nikome nije smetao dvostruki život predsednika Fransoa Miterana. Da ćutljivi državnik ima ćerku sa ljubavnicom An Penžo, kojoj je napisao 1.200 pisama, znalo se i pre nego što je zvanično objavljeno. Kada je Nikola Sarkozi izabran za predsednika 2007, bio je u braku sa suprugom Sesilijom. Niko se nije previše uznemirio kada se deset meseci kasnije venčao se čuvenom manekenkom i pevačicom Karlom Bruni. Njegov naslednik Fransoa Oland je otvoreno varao nevenčanu suprugu Valeri Trirvajer sa glumicom Žili Gaje, i to u vreme kada je njegova bivša zakonita žena Segolen Rojal, s kojom ima četvoro dece, bila ministar u vladi. Najveću cenu je svojevremeno platio bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan, koji je važio za najizglednijeg kandidata socijalista za predsednika Francuske, ali su mu nade da se useli u Jelisejsku palatu potopljene upravo zbog umešanosti u seksualne skandale.

Imajući u vidu pomenute slučajeve, čini se da sudbina Dominika Stros-Kana ipak predstavlja izuzetak od ustaljenog pravila. Nesuđeni Makronov kandidat za prvog čoveka Pariza zato ovih dana u francuskoj štampi otvara pitanje – kako je zemlja postala toliko puritanska.

Kristof Duboa, koautor knjige „Seksus politikus”, za televiziju BFM kaže da je slučaj Benžamena Grivoa bez presedana u Francuskoj, ali smatra da je sporno to porediti sa SAD, gde je važno da političari promovišu porodične vrednosti: „Ono što razlikuje francuske birače od anglosaksonske javnosti jeste da nisu puritanci. Sklonost preljubi našim političarima nikada nije smetala da vode političku kampanju i da na kraju budu izabrani”, smatra Duboa.

Ali Bartelemi Kurmon, istraživač tink-tanka Iris, za nedeljnik „Marijan” kaže da ne deli takvo mišljenje i poručuje da je „amerikanizacija” francuske politike poslednjih godina sve vidljivija.

„Nažalost, puritanizam nalik onom u Americi sve je prisutniji u zemlji Voltera i Šoderloa de Lakloa, autora za ono vreme šokantnog romana ’Opasne veze’, po kojem je 1988. snimljen istoimeni čuveni holivudski film. Nema sumnje da će posle slučaja Benžamena Grivoa privatni život političara biti pod još većom lupom javnosti”, upozorava Kormont.

Da puritanizam ipak nije toliko uzeo maha, pokazuju izborne ankete. Najveće šanse da uđu u drugi izborni krug imaju dve žene: sadašnja gradonačelnica An Idalgo i Rašida Dati, nekadašnja Sarkozijeva ministarka pravosuđa, koja nije krila da se viđala s osam muškaraca istovremeno kada je začela ćerku Zore.

Ova atraktivna desničarka, čiji je otac Marokanac, a majka Alžirka, po anketama, ima podršku 20 odsto glasača i zaostaje za An Idalgo samo tri procenta. Sada već bivši kandidat Grivo je, po ovim istraživanjima, bio treći sa podrškom 16 odsto Parižana.

Ali, ključeve Pariza za sada u svojim rukama drži najpoznatiji francuski matematičar Sedrik Vilani, sa svojih 10 odsto podrške, kojeg je Makron izbacio prošlog meseca iz stranke zato što se samostalno kandidovao.

Francuski dobitnik Fildsove medalje, takozvanog Nobela za matematiku, bliži je „zelenoj” politici An Indalgo, jer i sam u svojoj kampanji najavljuje ulaganje od pet milijardi evra u ekološke projekte. Ako u drugi krug 22. marta budu ušle gradonačelnica i njena izazivačica sa desnice Rašida Dati, Vilanijevi glasači će odlučiti budućeg gradonačelnika Pariza.