„Американизација” француске политике

„Свим срцем сам у овоме и потпуно сам посвећена победи”, поручила је помало неуверљиво Ањес Бизен пошто је на Макронов наговор као резервни партијски играч ускочила у већ захукталу изборну трку за градоначелника Париза.

Раније, док је још била министарка здравља и радила на томе како да одбрани Француску од епидемије вируса корона, Бизенова је говорила је да јој не пада на памет да замени Бенжамена Гривоа, који је повукао кандидатуру због секс-скандала којем је кумовао контроверзни руски уметник Пјотр Павленски.

У владајућој странци не крију да су овим скандалом изгубили замах и да ће због због свега што се догодило тешко успети да 15. марта победе социјалисте, који последњих 19 година владају престоницом. „Биће то лош резултат за Републику у покрету, зато што су ово избори на којима је политички програм најмање важан”, поручује незванично за Ројтерс високи званичник странке француског председника.

И док Гривоа и супарници узимају у заштиту, бивши портпарол француске владе, велика Макронова узданица, остаће упамћен као прва политичка жртва секс-скандала последњих година.

Истраживање агенције Ифопа показује да чак 57 одсто испитаних грађана подржава одлуку Бенжамена Гривоа да се због секс-скандала повуче из изборне трке за градоначелника Париза.

До јуче у земљи Гала никоме није сметао двоструки живот председника Франсоа Митерана. Да ћутљиви државник има ћерку са љубавницом Ан Пенжо, којој је написао 1.200 писама, знало се и пре него што је званично објављено. Када је Никола Саркози изабран за председника 2007, био је у браку са супругом Сесилијом. Нико се није превише узнемирио када се десет месеци касније венчао се чувеном манекенком и певачицом Карлом Бруни. Његов наследник Франсоа Оланд је отворено варао невенчану супругу Валери Трирвајер са глумицом Жили Гаје, и то у време када је његова бивша законита жена Сеголен Ројал, с којом има четворо деце, била министар у влади. Највећу цену је својевремено платио бивши директор Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан, који је важио за најизгледнијег кандидата социјалиста за председника Француске, али су му наде да се усели у Јелисејску палату потопљене управо због умешаности у сексуалне скандале.

Имајући у виду поменуте случајеве, чини се да судбина Доминика Строс-Кана ипак представља изузетак од устаљеног правила. Несуђени Макронов кандидат за првог човека Париза зато ових дана у француској штампи отвара питање – како је земља постала толико пуританска.

Кристоф Дубоа, коаутор књиге „Сексус политикус”, за телевизију БФМ каже да је случај Бенжамена Гривоа без преседана у Француској, али сматра да је спорно то поредити са САД, где је важно да политичари промовишу породичне вредности: „Оно што разликује француске бираче од англосаксонске јавности јесте да нису пуританци. Склоност прељуби нашим политичарима никада није сметала да воде политичку кампању и да на крају буду изабрани”, сматра Дубоа.

Али Бартелеми Курмон, истраживач тинк-танка Ирис, за недељник „Маријан” каже да не дели такво мишљење и поручује да је „американизација” француске политике последњих година све видљивија.

„Нажалост, пуританизам налик оном у Америци све је присутнији у земљи Волтера и Шодерлоа де Лаклоа, аутора за оно време шокантног романа ’Опасне везе’, по којем је 1988. снимљен истоимени чувени холивудски филм. Нема сумње да ће после случаја Бенжамена Гривоа приватни живот политичара бити под још већом лупом јавности”, упозорава Кормонт.

Да пуританизам ипак није толико узео маха, показују изборне анкете. Највеће шансе да уђу у други изборни круг имају две жене: садашња градоначелница Ан Идалго и Рашида Дати, некадашња Саркозијева министарка правосуђа, која није крила да се виђала с осам мушкараца истовремено када је зачела ћерку Зоре.

Ова атрактивна десничарка, чији је отац Мароканац, а мајка Алжирка, по анкетама, има подршку 20 одсто гласача и заостаје за Ан Идалго само три процента. Сада већ бивши кандидат Гриво је, по овим истраживањима, био трећи са подршком 16 одсто Парижана.

Али, кључеве Париза за сада у својим рукама држи најпознатији француски математичар Седрик Вилани, са својих 10 одсто подршке, којег је Макрон избацио прошлог месеца из странке зато што се самостално кандидовао.

Француски добитник Филдсове медаље, такозваног Нобела за математику, ближи је „зеленој” политици Ан Индалго, јер и сам у својој кампањи најављује улагање од пет милијарди евра у еколошке пројекте. Ако у други круг 22. марта буду ушле градоначелница и њена изазивачица са деснице Рашида Дати, Виланијеви гласачи ће одлучити будућег градоначелника Париза.