Leonardo našeg nerazumevanja

KULTURA I SVAKODNEVICA
Među malobrojnim a izuzetnim kulturnim događajima u nas koji nisu premijerno održani u Beogradu svakako je izložba modela Leonardovih izuma održana u Nišu od sredine maja do početka juna. Zahvaljujući Niškoj art fondaciji, osnovanoj sa ciljem da podstakne i afirmiše mlade stvaraoce i pokrene kulturni i umetnički život, omogućeno je i našoj publici da vidi prošlogodišnju venecijansku izložbu Leonardovih kodeksa i mašina. U novoosnovanoj galeriji u kompleksu Fabrike duvana predstavljeno je šezdeset modela jednog od najvećih svetskih umetnika i inovatora. Na osnovu crteža, skica i projekta u njegovim rukopisima, koji se pod nazivom Kodeksi čuvaju u svetskim muzejima, bibliotekama i institutima, napravljeni su modeli civilnih i vojnih mašina, hidrauličnih sprava i letelica. Posetioci su mogli da vide ne samo kako izgledaju te naprave i mašine već i virtuelnu prezentaciju njihovog rada.

Plemenitu ideju organizatora pratila su i očekivanja da će izložbu videti najmanje deset odsto stanovnika Srbije. Međutim, nakon izložbe u Nišu pokazalo se da ju je, umesto očekivanih nekoliko stotina hiljada, videlo znatno manje ljudi. To što je od planiranog broja došao tek svaki deseti izazvalo je ne malo razočaranje i očajavanje organizatora.

Razočaranje malom posetom je, najpre, rezultat nerealnih očekivanja i nepoznavanja okolnosti u kojima živi potencijalni posetilac ove izložbe. Međutim, da bismo razumeli ovakvu reakcija treba da imamo u vidu i odnos potencijalnih posetilaca prema izabranoj izložbenoj lokaciji. Otvoriti značajnu izložbu na periferiji grada i očekivati masovnu posetu iluzija je u kojoj su mogli da žive samo njeni organizatori dok ih stvarnost nije uverila u suprotno. Istovremeno, održavanje minornih izložbi u muzejskom i galerijskim prostorima u centru grada postavlja pitanje – zašto prave stvari nisu na pravom mestu? Budući da položaj stvari samo odražava stanje u kojem su pogrešni ljudi na pravom mestu, postaje prirodno, ali sa stanovišta kulture nelogično i nenormalno, da se pravi ljudi postavljaju na pogrešna mesta. Zato i slaba poseta izložbi Leonardovih izuma nije rezultat naše nekulture i neinteresovanja, već prvenstveno loše organizacije. Da je ova vredna izložba organizovana na pravi način i na pravom mestu, onda bi i kulturni efekat meren brojem posetilaca sigurno bio znatno povoljniji.

U senci ovog pokazani su i drugi propusti u predstavljanju izuma italijanskog renesansnog genija našoj publici. Neprikladan ambijent u kojem se održava izložba, atmosfera koju narušava neadekvatna i prejaka muzika, kvalitet tekstova u izložbenom katalogu, zbunjuju posetioca koji je očekivao da zidovi galerije budu najpre upristojeni, što će reći omalterisani pre nego postanu izložbeni prostor, da muzika bude adekvatna i diskretna, a propratni tekstovi napisani od strane kompetentnog i stručnog autora.

Brojne greške su posledica laičkog i nestručnog pristupa sadržaju izloženih modela. Za odgovarajuću recepciju Leonardovih ideja i projekta o helikopteru potpuno je irelevantan podatak o predlogu hrvatske komisije iz vremena Tuđmanove vlade za usvajanje njihove novokovanice za ovu vrstu letelica, kao što je proizvoljno i netačno govoriti o noćnoj lampi kao budilniku. Tamo gde je na izložbi trebalo da stoji anemometar, postavljen je drugi predmet, a pod hidrauličnim mašinama su u sadržaju kataloga navedene letelice. Čini se, da su odgovarajući stručnjaci bili uključeni u predstavljanju Leonardovih izuma onda bi i organizatori a i posetioci ove izložbe bili sada zadovoljniji. Autor čije je izume mogla da vidi i naša publika, ostvario je za života najviše umetničke i naučne domete jer je dosledno primenjivao najviši životni princip usklađivanja suprotnosti. Zato su njegove slike izraz tog osećanja i umeća viđenja sveta, a zamišljene mašine potvrda mogućnosti tehničke primene tog principa. Iako umnogome uslovljeni tadašnjim stepenom dostignutog tehnološkog razvoja, Leonardovi izumi oličavaju i snažnu težnju da se iskorači iz svog vremena i odlučnije krene u budućnost. Uputiti se ka toj budućnosti nije značilo krenuti u neku nepoznatu zemlju već stvarati jednu drugačiju stvarnost. Kada smo se obreli u toj stvarnosti, izumi ovog genija dobili su značenje drevne barke koja nam je prenoseći snove, što su postali naša svakodnevica, sačuvala i potrebu da na Leonardov način sanjamo svoj željeni, novi svet.