Леонардо нашег неразумевања

КУЛТУРА И СВАКОДНЕВИЦА
Међу малобројним а изузетним културним догађајима у нас који нису премијерно одржани у Београду свакако је изложба модела Леонардових изума одржана у Нишу од средине маја до почетка јуна. Захваљујући Нишкој арт фондацији, основаној са циљем да подстакне и афирмише младе ствараоце и покрене културни и уметнички живот, омогућено је и нашој публици да види прошлогодишњу венецијанску изложбу Леонардових кодекса и машина. У новооснованој галерији у комплексу Фабрике дувана представљено је шездесет модела једног од највећих светских уметника и иноватора. На основу цртежа, скица и пројекта у његовим рукописима, који се под називом Кодекси чувају у светским музејима, библиотекама и институтима, направљени су модели цивилних и војних машина, хидрауличних справа и летелица. Посетиоци су могли да виде не само како изгледају те направе и машине већ и виртуелну презентацију њиховог рада.

Племениту идеју организатора пратила су и очекивања да ће изложбу видети најмање десет одсто становника Србије. Међутим, након изложбе у Нишу показало се да ју је, уместо очекиваних неколико стотина хиљада, видело знатно мање људи. То што је од планираног броја дошао тек сваки десети изазвало је не мало разочарање и очајавање организатора.

Разочарање малом посетом је, најпре, резултат нереалних очекивања и непознавања околности у којима живи потенцијални посетилац ове изложбе. Међутим, да бисмо разумели овакву реакција треба да имамо у виду и однос потенцијалних посетилаца према изабраној изложбеној локацији. Отворити значајну изложбу на периферији града и очекивати масовну посету илузија је у којој су могли да живе само њени организатори док их стварност није уверила у супротно. Истовремено, одржавање минорних изложби у музејском и галеријским просторима у центру града поставља питање – зашто праве ствари нису на правом месту? Будући да положај ствари само одражава стање у којем су погрешни људи на правом месту, постаје природно, али са становишта културе нелогично и ненормално, да се прави људи постављају на погрешна места. Зато и слаба посета изложби Леонардових изума није резултат наше некултуре и неинтересовања, већ првенствено лоше организације. Да је ова вредна изложба организована на прави начин и на правом месту, онда би и културни ефекат мерен бројем посетилаца сигурно био знатно повољнији.

У сенци овог показани су и други пропусти у представљању изума италијанског ренесансног генија нашој публици. Неприкладан амбијент у којем се одржава изложба, атмосфера коју нарушава неадекватна и прејака музика, квалитет текстова у изложбеном каталогу, збуњују посетиоца који је очекивао да зидови галерије буду најпре упристојени, што ће рећи омалтерисани пре него постану изложбени простор, да музика буде адекватна и дискретна, а пропратни текстови написани од стране компетентног и стручног аутора.

Бројне грешке су последица лаичког и нестручног приступа садржају изложених модела. За одговарајућу рецепцију Леонардових идеја и пројекта о хеликоптеру потпуно је ирелевантан податак о предлогу хрватске комисије из времена Туђманове владе за усвајање њихове новокованице за ову врсту летелица, као што је произвољно и нетачно говорити о ноћној лампи као будилнику. Тамо где је на изложби требало да стоји анемометар, постављен је други предмет, а под хидрауличним машинама су у садржају каталога наведене летелице. Чини се, да су одговарајући стручњаци били укључени у представљању Леонардових изума онда би и организатори а и посетиоци ове изложбе били сада задовољнији. Аутор чије је изуме могла да види и наша публика, остварио је за живота највише уметничке и научне домете јер је доследно примењивао највиши животни принцип усклађивања супротности. Зато су његове слике израз тог осећања и умећа виђења света, а замишљене машине потврда могућности техничке примене тог принципа. Иако умногоме условљени тадашњим степеном достигнутог технолошког развоја, Леонардови изуми оличавају и снажну тежњу да се искорачи из свог времена и одлучније крене у будућност. Упутити се ка тој будућности није значило кренути у неку непознату земљу већ стварати једну другачију стварност. Када смо се обрели у тој стварности, изуми овог генија добили су значење древне барке која нам је преносећи снове, што су постали наша свакодневица, сачувала и потребу да на Леонардов начин сањамо свој жељени, нови свет.