Erdogan ujedinio Evropu

Svađa Rijada i Moskve: Došlo je, izgleda, opet vreme jevtine nafte. Najveći proizvođači na svetu osetno su povećali svoju proizvodnju što je dovelo do poremećaja na svetskom tržištu i pada cena. Svetski mediji su odmah podsetili da ovakav potres na tržištu nije zabeležen od 1991. i američke vojne intervencije u Iraku.

Šta je izazvalo žestok sudar dva najveća proizvođača sirove nafte na planeti: Saudijske Arabije i Rusije. Rijad i Moskva posvađali su se na sastanku OPEK-a oko strategije u eksploataciji nafte jer je Rusija odbila zahtev pustinjske kraljevine da se zbog pandemije virusa korona smanji proizvodnja. Odmah posle odbijanja Moskve da prihvati saudijski ultimatum Rijad je osetno povećao proizvodnju što je učinila i Rusija. Rezultat: cena nafte strmoglavo je počela da pada.

Danas više niko nije u stanju da predvidi na kojem nivou će se ovaj pad zaustaviti ali potrošači već mogu da zadovoljno trljaju ruke  jer je cena za barel nafte već pala na manje od trideset dolara. Za kupce još jedna odlična vest – niko ne očekuje da bi ovo vreme jevtine nafte moglo kratko da potraje.

Analitičari zbivanja na svetskom tržištu nafte smatraju da najnoviji sukob između Rijada i Moskve nije posledica isključivo različite procene sadašnje situacije na tržištu. Ističe se da je na delu zapravo obračun oko glavne uloge među svetskim naftašima a da u pozadini u ovoj „igri” učestvuju i SAD.

U najnovijem „ratu” Saudijske Arabije i Rusije oko proizvodnje nafte Moskva stoji neuporedivo bolje. Rijad je državni budžet pravio na kalkulaciji da će cena nafte biti oko 80 dolara za barel pa je već na prvi pogled jasno da kraljevina upasti u ozbiljne finansijske probleme.

Rusija je, na drugoj strani, u prednosti jer je svoje državne finansije utemeljila na proceni da će barel nafte koštati oko 40 dolara. Osim toga, smatraju stručnjaci Rusija ima veće finansijske rezerve na osnovu čega se procenjuje da bi Moskva ovaj nafti „rat” sa Saudijskom Arabijom mogla da izdrži šest do deset godina. Rijad ovakav manevarski prostor apsolutno nema.

Ucene iz Ankare: Turski predsednik Tajip Erdogan uspeo je da ujedini Evropu. Suočeni s pokušajem Ankare da uceni EU puštanjem izbeglica na spoljne granice Unije koje brane Grčka i Bugarska, Evropljani su požurili da pomognu Atini i Sofiji. Evropski front odbrane je, gotovo preko noći, postao jedinstven.

Zaboravljene su političke nesuglasice, burne rasprave o budžetu EU, niko više ne spominje kvote za prijem izbeglica, ućutale su kritike na račun Viktora Orbana ili vlasti u Poljskoj. Zaturena među poglavljima i strategijama za pregovore o ulasku u EU, u ovom frontu je svoje mesto dobila i Srbija, kojoj je Erdogan izgleda pomogao da na „izbeglička vrata” uđe u evropsku porodicu.

U prvom trenutku učinilo se da će Erdogan, koristeći proverenu metodu mahanja izbegličkom „batinom” iskamčiti neki evro od Brisela, konačno se izboriti za viznu liberalizaciju i ojačati svoje pozicije poprilično uzdrmane ratnom avanturom u Siriji. Prvi put posle duže vremena EU je, međutim, reagovala gotovo munjevito. Grčka je dobila pomoć za odbranu svojih (evropskih granica): verbalnu, finansijsku i materijalnu.

Najbolji primer boljeg evropskog razumevanja je Bugarska. Sofija je pozitivno odgovorila na molbu Grčke i otvorena je brana na Marici što je znatno podiglo nivo reke. Time je, istovremeno, ojačana granica sa Turskom na Marici što dodatno odvraća migrante od pokušaja da nasilno uđu u Grčku.

Erdoganu je jedino ostalo da pojača svoju retoriku pa je tako uporedio ono što se događa na tursko-grčkoj granici sa nacističkim zločinima. Ove njegove reči nisu, međutim, uzbudile nikoga u Briselu i Atini a teško je poverovati da u tako nešto veruje i sam Erdogan.

Pravda za sirijskog mališana: Ko još pamti ime Alana Kurdija? Da podsetimo: reč je o trogodišnjem sirijskom mališanu koji se 2. septembra 2015. utopio prilikom prevrtanja čamca sa izbeglicama u blizini  turske obale.

Slika mrtvog dečačića na plaži u Bodrumu je poput munje obišla planetu a Alan Kurdi postao je simbol stradanja sirijskog naroda. Sada je ova tragedija dobila i sudski epilog. Sud u turskom gradu Mugla izrekao je drakonske kazne trojici muškaraca koji su osuđeni zbog ubistva sirijskog mališana. Svaki od osuđenih dobio je kaznu od 125 godina zatvora.

Ovo je, inače, druga presuda zbog smrti Alana Kurdija. Pre četiri godine dva Sirijca osuđena su zbog švercovanja ljudi među kojima je bio i stradali mališan na kazne od četiri godine i dva meseca zatvora.

Prema podacima UNICEF-a, organizacije UN za pomoć deci, od posledica rata u Siriji na svakih deset sati pogine jedno dete. Brojke su tragične: procenjuje se da širom sveta oko 415 miliona dečaka i devojčica odrasta u ratnim područjima. Poslednjih nedelja posebno je dramatično u sirijskoj provinciji Idlib. Zbog pojačanih ratnih dejstava oko 900 hiljada ljudi je krenulo u beg. Čak 60 odsto od ovog broja su deca.