Spot „Bela ćao” umesto svečane akademije

U nepredvidljivim, vanrednim okolnostima Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada obeležiće danas svoj rođendan. Datum 28. mart 1861. kada su Jovan Jovanović i Stevan Branovački uputili poziv građanstvu da svojim prilozima pomognu otvaranje narodnog pozorišta, uzet je za Dan SNP-a kada se sumiraju dostignuća iz prethodne godine i nagrađuju zaslužni.

– Radovali smo se proslavi rođendana, jer smo želeli da se pohvalimo kako smo u prošloj godini bili vredni i uspešni. Naše predstave „Tartif”, „Veštice iz Salema”, „Travnička hronika”, „Smederevo 1941”, „Krvave svadbe” bile su na vodećim pozicijama na svim pozorišnim rang-listama; pozivane su i učestvovale na gotovo svim pozorišnim festivalima u zemlji i u regionu. Opere, koje smo premijerno izveli „Rigoleto” i „Faust” imale su odličnu recepciju. Balet je bio u finišu sa pripremom „Ohridske legende”. Nove produkcije bile su pozvane na sve festivale u Srbiji, koji su sada, nepoznato je do kada, odloženi – kaže za „Politiku” Zoran Đerić, upravnik SNP-a i dodaje:

– Prekinuli smo sve započete probe, u svim trima umetničkim jedinicama, obustavili rad u radionicama, u svim službama, uveli dežurstva tamo gde je to potrebno. Ali nije potpuno zamro rad. Od kuće, iz svojih stanova, sa kompjutera i telefona, na drukčiji, situaciji primeren način, naši umetnici i zaposleni u programskoj delatnosti, pokazuju da su solidarni i kreativni, da nisu izgubili nadu i duh, ali i da žele to da podele sa publikom.

I uspevaju u tome. Recimo, konstatuje naš sagovornik, članovi Orkestra Opere SNP-a snimili su spot „Bela ćao!”, koji su videle desetine hiljada korisnika „Fejsbuka” i prenele dalje u svet, pa su ga preuzele i neke evropske televizije.

– Tokom 159 godina svog postojanja SNP je video ratove i imao različite krize. Ratovi su prekidali rad naše kuće, spolja, a krize koje su dolazile, najčešće, iznutra, bile su ljudske, umetničke ili ekonomske prirode. Ponovo jedna viša sila ometa, ne samo rad pozorišta, već i samu egzistenciju. Verujem da ćemo je savladati, zajedničkim snagama, i strpljivo sačekati i dočekati da se otvore vrata i ponovo stane na daske koje život znače – dodaje.

Prvi čovek SNP-a otkrio nam je kako će ova ugledna kuća kulture u ovim vanrednim okolnostima obeležiti svoj dan.

– Spremali smo se da ga proslavimo na uobičajen način: svečanom akademijom u podne i baletskom premijerom uveče. Trebalo je da podelimo nagrade i pohvale, uz prigodan umetnički program, i da zajednički proslavimo. Zbog dobro poznate situacije, odustali smo od priredbe i neposredne dodele priznanja. Obavestićemo javnost i dobitnike naših najvećih priznanja, medalja „Jovan Đorđević”, godišnjih nagrada i pohvala, putem medija i na našem sajtu, „Fejsbuku”, „Instagramu”, i slično. Čestitaćemo im, a nagrade uručiti kad sve ovo prođe. Na sam Dan SNP-a emitovaćemo snimak predstave „Svetozar”, po tekstu Milovana Vitezovića, u režiji Juga Radivojevića. Ovu veliku, građansku dramu o Svetozaru Miletiću, realizovali smo u godini kada je Vojvodina proslavljala 100 godina od prisajedinjenja sa Srbijom. To će biti jedinstvena prilika da novosadska, pre svega, ali i druga publika, vidi ovaj glumački i rediteljski spektakl o važnim ličnostima Novog Sada i Vojvodine, kao i događajima koji su promenili istoriju našeg naroda sa ovih terena – kaže Đerić.

SNP je osnovan prvenstveno kao nacionalna ustanova koja je imala zadatak da putem dramske književnosti i glumačke umetnosti prenosi srpsku reč i istoriju. Dugo godina ovo pozorište je bilo mezimče među narodnim institucijama. Koje su ključne, prelomne tačke u istoriji ove kuće kulture, objašnjava Đerić:

– Sa demografskim promenama, koje su najizrazitije poslednjih pola veka, došle su i etničke promene: Srbi su postali većinski deo stanovništva Novog Sada. To, naravno, ne znači, da je SNP odustao od svog najvažnijeg programa: da afirmiše domaću dramsku književnost i srpsku književnost uopšte. Naprotiv, to nam je prioritet, a verujem da je to i budućnost našeg pozorišta, jer bi ono bez nacionalnog identiteta i praizvođenja domaćih autora, bilo samo prostor za reprodukciju i prezentaciju negde već viđenog, nečeg što nas se manje tiče, ili nas se ne tiče uopšte. Ali možemo da se opuštenije odnosimo prema stranim autorima, prema evropskoj i svetskoj dramskoj baštini i savremenicima, da biramo i postavljamo one komade koji imaju neprolazne vrednosti i one pisce koji imaju šta da nam kažu, poput Petera Handkea.

Kakvi su dalji planovi SNP-a? Planira li njegov ansambl, kada sve ovo prođe, neke posebne sadržaje u okviru projekta Novi Sad prestonica kulture 2021?

– Pripremu premijera, u svim trima umetničkim jedinicama, odložili smo dok sve ovo ne prođe. Kada je reč o našoj saradnji sa EPK 2021, ona će biti višestruka. Najpre, pripremamo spektakl o Nikoli Tesli, prema romanu Vladimira Pištala, u dramatizaciji i režiji Nebojše Bradića. Ako sve bude po planu, biće tu i nekoliko međunarodnih projekata. Samo da ne bude nekih nepredviđenih okolnosti. Do tada, ostanite svi kod kuće i pratite nas u elektronskim medijima – poručuje Đerić

„Jovan Đorđević” Baletskoj školi u Novom Sadu

Najprestižnija nagrada koja se dodeljuje na dan SNP-a svakako je medalja „Jovan Đorđević”. Ko je ovogodišnji dobitnik?

– Ova godina je u znaku obeležavanja 70-godišnjice od osnivanja Baleta SNP-a, tako da smo akcenat stavili na baletsku umetnost. Zlatnu medalju „Jovan Đorđević” dodelićemo Baletskoj školi u Novom Sadu, koja takođe proslavlja 70 godina od osnivanja, sa kojom naš Balet ima dugogodišnju i bogatu saradnju. Srebrnu medalju „Jovan Đorđević” dodelićemo primabalerini Gordani Simić, još dve zlatne medalje prvacima drame Aleksandri Pleskonjić Ilić i Miodragu Petroviću. Bronzane medalje dobiće Đura Macanović, glavni majstor tapetarske radionice i Eržika Zagorac Horvat, članica Hora – kaže Đerić.