Спот „Бела ћао” уместо свечане академије

У непредвидљивим, ванредним околностима Српско народно позориште из Новог Сада обележиће данас свој рођендан. Датум 28. март 1861. када су Јован Јовановић и Стеван Брановачки упутили позив грађанству да својим прилозима помогну отварање народног позоришта, узет је за Дан СНП-а када се сумирају достигнућа из претходне године и награђују заслужни.

– Радовали смо се прослави рођендана, јер смо желели да се похвалимо како смо у прошлој години били вредни и успешни. Наше представе „Тартиф”, „Вештице из Салема”, „Травничка хроника”, „Смедерево 1941”, „Крваве свадбе” биле су на водећим позицијама на свим позоришним ранг-листама; позиване су и учествовале на готово свим позоришним фестивалима у земљи и у региону. Опере, које смо премијерно извели „Риголето” и „Фауст” имале су одличну рецепцију. Балет је био у финишу са припремом „Охридске легенде”. Нове продукције биле су позване на све фестивале у Србији, који су сада, непознато је до када, одложени – каже за „Политику” Зоран Ђерић, управник СНП-а и додаје:

– Прекинули смо све започете пробе, у свим трима уметничким јединицама, обуставили рад у радионицама, у свим службама, увели дежурства тамо где је то потребно. Али није потпуно замро рад. Од куће, из својих станова, са компјутера и телефона, на друкчији, ситуацији примерен начин, наши уметници и запослени у програмској делатности, показују да су солидарни и креативни, да нису изгубили наду и дух, али и да желе то да поделе са публиком.

И успевају у томе. Рецимо, констатује наш саговорник, чланови Оркестра Опере СНП-а снимили су спот „Бела ћао!”, који су виделе десетине хиљада корисника „Фејсбука” и пренеле даље у свет, па су га преузеле и неке европске телевизије.

– Током 159 година свог постојања СНП је видео ратове и имао различите кризе. Ратови су прекидали рад наше куће, споља, а кризе које су долазиле, најчешће, изнутра, биле су људске, уметничке или економске природе. Поново једна виша сила омета, не само рад позоришта, већ и саму егзистенцију. Верујем да ћемо је савладати, заједничким снагама, и стрпљиво сачекати и дочекати да се отворе врата и поново стане на даске које живот значе – додаје.

Први човек СНП-а открио нам је како ће ова угледна кућа културе у овим ванредним околностима обележити свој дан.

– Спремали смо се да га прославимо на уобичајен начин: свечаном академијом у подне и балетском премијером увече. Требало је да поделимо награде и похвале, уз пригодан уметнички програм, и да заједнички прославимо. Због добро познате ситуације, одустали смо од приредбе и непосредне доделе признања. Обавестићемо јавност и добитнике наших највећих признања, медаља „Јован Ђорђевић”, годишњих награда и похвала, путем медија и на нашем сајту, „Фејсбуку”, „Инстаграму”, и слично. Честитаћемо им, а награде уручити кад све ово прође. На сам Дан СНП-а емитоваћемо снимак представе „Светозар”, по тексту Милована Витезовића, у режији Југа Радивојевића. Ову велику, грађанску драму о Светозару Милетићу, реализовали смо у години када је Војводина прослављала 100 година од присаједињења са Србијом. То ће бити јединствена прилика да новосадска, пре свега, али и друга публика, види овај глумачки и редитељски спектакл о важним личностима Новог Сада и Војводине, као и догађајима који су променили историју нашег народа са ових терена – каже Ђерић.

СНП је основан првенствено као национална установа која је имала задатак да путем драмске књижевности и глумачке уметности преноси српску реч и историју. Дуго година ово позориште је било мезимче међу народним институцијама. Које су кључне, преломне тачке у историји ове куће културе, објашњава Ђерић:

– Са демографским променама, које су најизразитије последњих пола века, дошле су и етничке промене: Срби су постали већински део становништва Новог Сада. То, наравно, не значи, да је СНП одустао од свог најважнијег програма: да афирмише домаћу драмску књижевност и српску књижевност уопште. Напротив, то нам је приоритет, а верујем да је то и будућност нашег позоришта, јер би оно без националног идентитета и праизвођења домаћих аутора, било само простор за репродукцију и презентацију негде већ виђеног, нечег што нас се мање тиче, или нас се не тиче уопште. Али можемо да се опуштеније односимо према страним ауторима, према европској и светској драмској баштини и савременицима, да бирамо и постављамо оне комаде који имају непролазне вредности и оне писце који имају шта да нам кажу, попут Петера Хандкеа.

Какви су даљи планови СНП-а? Планира ли његов ансамбл, када све ово прође, неке посебне садржаје у оквиру пројекта Нови Сад престоница културе 2021?

– Припрему премијера, у свим трима уметничким јединицама, одложили смо док све ово не прође. Када је реч о нашој сарадњи са ЕПК 2021, она ће бити вишеструка. Најпре, припремамо спектакл о Николи Тесли, према роману Владимира Пиштала, у драматизацији и режији Небојше Брадића. Ако све буде по плану, биће ту и неколико међународних пројеката. Само да не буде неких непредвиђених околности. До тада, останите сви код куће и пратите нас у електронским медијима – поручује Ђерић

„Јован Ђорђевић” Балетској школи у Новом Саду

Најпрестижнија награда која се додељује на дан СНП-а свакако је медаља „Јован Ђорђевић”. Ко је овогодишњи добитник?

– Ова година је у знаку обележавања 70-годишњице од оснивања Балета СНП-а, тако да смо акценат ставили на балетску уметност. Златну медаљу „Јован Ђорђевић” доделићемо Балетској школи у Новом Саду, која такође прославља 70 година од оснивања, са којом наш Балет има дугогодишњу и богату сарадњу. Сребрну медаљу „Јован Ђорђевић” доделићемо примабалерини Гордани Симић, још две златне медаље првацима драме Александри Плескоњић Илић и Миодрагу Петровићу. Бронзане медаље добиће Ђура Мацановић, главни мајстор тапетарске радионице и Ержика Загорац Хорват, чланица Хора – каже Ђерић.