Hepiend kao samoponištavanje

Rode su odletele, otplovila je bela lađa, a ni baba se više ne češlja. Prema rasporedu koji nagoveštava početak letnje TV sezone sa velikim sportskim događajima (Evropsko prvenstvo u fudbalu, Olimpijske igre u Pekingu, tenis) sa malog ekrana su nestale TV serije „Vratiće se rode“ (TV B 92), „Bela lađa“ i „Selo gori, a baba se češlja“ (RTS 1). Ne treba sumnjati, zameniće ih reprize, pa će, oni kojima su bile prirasle za srce moći i dalje da uživaju u (smešnim?) doživljajima i mukama svojih junaka. Ako su reprize uživanje...

Serija „Vratiće se rode“ završena je 25. epizodom, velikim finalom od 90 minuta u kojem je sve ono zbog čega su gledaoci voleli i gledali ovu hroniku iz Barande dovedeno do samoponištenja. Sve je preraslo u ravničarsku pastoralu, a glavni, problematični junaci prevedeni su u ekološku družinu koja na beogradskoj pijaci prodaje zdravu hranu. Svi su dobili anđeoski oreol, a zlo je oprošteno. Reditelj Goran Gajić i autori scenarija (koje bismo rado pomenuli, ali nema pouzdanih podataka ko je sve sarađivao na scenariju) nisu želeli da Švabu (Nikola Đuričko) i Eksera (Dragan Bjelogrlić) ostave u surovoj stvarnosti. Čarobnim filmskim štapićem preneli su ih u san i tako vratili na nulu, na novi početak.

Serija se kretala krivudavom linijom originalnosti i upuštenosti, prekidala se i nastavljala. Još nije bila završena, a već je bila reprizirana. Uveden je model snimanja i prikazivanja: opet je petak, daj da završimo još jednu epizodu. To je bilo upadljivo baš u poslednjoj epizodi „ukrašenoj“ sa više pacerskih, nedovršenih i neubedljivih scena (davljenje u živom blatu). Kad je Duletu Pacovu (Srđan Todorović) narastao prst, postalo je očigledno da nema više snage da se ide dalje, da je jedini izlaz hepiend.

U razvijanju priče bilo je više nedoslednosti, zapleti su pokretani pa napuštani. Malo se čeprkalo po istoriji (uloga Švabinog dede Toze u Drugom svetskom ratu), malo je skenirana sadašnja društvena klima (mafijaški poslovi, prostitucija, droga), malo se (ekserom) zabadalo po emocijama (ljubavni zapleti, promašena očekivanja). I psovalo se do poslednje sekvence što gledaocima, valjda, više i nije smetalo. U jednom delu serija je naginjala ka veličanju glumačkog potencijala Dragana Bjelogrlića, a na račun drugih likova. Takođe, uvođene su i nestajale ličnosti (Pikac, Rakina žena, Miletinova žena) bez prevelikog dramskog opravdanja. Jedino je Milenku Miletinu (Branimir Brstina) dopušteno časno da ode, kad su se vratile rode. Sve je bilo haotično (kao i sam život), tako talentovano i beznadežno bezizlazno. Uprkos svim manama, serija je stekla mnogobrojne fanove i narasta u pokret, u nešto kao putujući spektakl kojem su se priključile i ličnosti iz sveta muzike. I Baranda bi mogla turistički da profitira iz svega ovoga, ali bi neko to morao da osmisli i – čvršće da drži.

OTPLOVILI SA „BELOM LAĐOM“ – „Bela lađa“ se završila (za sada) velikom rekonstrukcijom prizora iz domaćeg parlamenta, a snimljenom u autentičnom ambijentu Doma srpske Skupštine, što je delovalo groteskno, poznato i dosadno. Siniša Pavić je bukvalno prepisao političku realnost, od situacija i zapleta do replika i razrešenja. Zapravo, razrešenje ne postoji, naša se agonija nastavlja, njegov mitski junak (i svi naši nesalomivi Šojići) ne odustaje od političkih aspiracija. Milan Lane Gutović je ostao dosledan u karikiranju svog kolmovanog lika. Sa velikim kreditom koji ima kod publike vukao je Šojića kao pajaca, ne dopuštajući mu da poklekne i napusti političku šaradu u koju je uronio sa strašću čoveka bez drugih interesovanja i ambicija osim da ministruje. Na koga li to on podseća?

Mnogobrojna glumačka ekipa se pasivno podredila Šojićevom komedijanju. Više ili manje ubedljivo, statirala je oko njega. Ta pasivnost i nerazigranost neke je glumce opasno ugrozila. Imali su bolju reputaciju pre nego posle ove serije. Mnogi su se gurali da uđu u „Belu lađu“, a bolje bi im bilo da su pustili da otplovi bez njih.

KOJI JE TO GLUMAC? – A ko su oni što se nisu proslavili? Neka ostane da se naslućuje ili prema ličnoj proceni izvede zaključak. Kao što je Goran Marković ostavio enigmu u emisiji „Veče, vino i pijanino“ (produkcija 2007) na TV Enter.

U podužem ispovednom čavrljanju, pomenuo je da je jedan glumac odigrao pet glavnih uloga u njegovim filmovima, a kad je postao poslanik tražio je istragu o Markovićevoj političkoj podobnosti i angažovanosti. Reditelj nije hteo da kaže njegovo ime. Upućeniji verovatno znaju o kome je reč, ostali nagađaju.