Čudno vreme za šetnju penzionera

Nema sumnje da u ovako teško vreme treba strogo poštovati propisana pravila za ponašanje svih građana, pa naravno i penzionera. Pretpostavljam da se takve odluke, u vreme pandemije virusa korona donose, pre svega, prema savetima zdravstvenih i bezbednosnih stručnjaka. Međutim, čini mi se, a nisam u tome jedini, da su neke od njih pomalo i čudne. Prvo su nas penzionere potpuno izolovali od ukupne populacije, što je veoma dobro zbog izbegavanja zaraze, a onda nam odredili neobično vreme za odlazak u nabavku hrane i drugih potreba. Po mraku i  jutarnjoj hladnoći, jednog dana u nedelji pre zore, od tri, četiri do osam časova!

Sada će starijoj populaciji, izgleda, život biti nešto lakši, jer će njeni pripadnici moći da prošetaju, kako neko od zvaničnika reče, na prostoru sa prečnikom od  300 metara, tri puta tokom nedelje, utorkom petkom i subotom. Ali, za tu svrhu određeno vreme opet je poprilično čudno. Od 18 časova uveče do jedan sat iza ponoći ! Istovremeno, oni iz mlađeg dela populacije mogu da šetaju kada im padne na pamet! Naravno, ne  mislim na ljude koji ujutru idu na posao i popodne se vraćaju kućama,  nego na one što se slobodno šetkaju čitavog dana, sem kada je policijski čas, pa tako mogu, neometano, da šire i opaku zarazu! Još nešto valja razjasniti. Penzioneri će moći od utorka da se u dozvoljeno vreme kreću najviše pola sata. Zanima me , onda, ko će da im meri za tu svrhu upotrebljeno vreme?

 A, da može drukčije pokazali su, kako sam negde pročitao, naše komšije Mađari. Penzioneri imaju određeno vreme za slobodno kretanje skoro svakog dana od devet časova ujutru do 12 u podne. Ostali deo populacije tada je na poslu, a  nezaposleni mogu da se odmaraju i zabavljaju kod kuće.

Rodoljub Petrović,
enzioner, Čačak