Đumbir sve skuplji, a raste i tražnja

Zdravstvena kriza koju je izazvala pandemija virusa korona promenila je mnoge navike potrošača. Kupovine se ne obavljaju svaki dan, struktura korpe je drugačija, a i račun je povećan pre svega zbog pravljenja zaliha koje je mnogima za ovo kratko vreme postalo navika. I dok se na našem tržištu povećala potrošnja uglavnom osnovnih životnih namirnica, u Rusiji, kako prenose tamošnji mediji, više se kupuju proizvodi koji se u narodnoj medicini smatraju zdravim i preventivom od opasnog virusa. Traži se đumbir, limun, beli i crni luk, pa i med. Tako je prodaja đumbira od 23. marta do 2. aprila povećana za 136 odsto, dok je iznos prosečnog računa za ovu namirnicu, u odnosu na prošlu godinu, povećan za 71 odsto.

Kako prenosi Ria novosti, veća je potražnja i za limunom i to za 54 odsto, dok kupci za ovo voće u odnosu na isti period prošle godine izdvajau 49 odsto novca. Prodaja luka je takođe uvećan i to za šest odsto.

– Cene su više, ali mislim da je to privremeno, pošto postoje nagađanja da baš ove najtraženiji proizvodi pomažu u borbi protiv opasnog virusa – izjavio je Mihail Gluškov, direktor Nacionalne unije proizvođača voća i povrća. Kako je objasnio, beli luk koji se uvozi iz Kine je opravdano poskupeo i u veleprodaji sada košta oko šest evra po kilogramu. Međutim đumbir i limun su zabeležili značajno poskupljenje. Početkom marta kilogram limuna je koštao oko jedan evro, a sada pet puta više, dok je đumbir sa tri evra po kilogramu poskupeo na 19, pa čak i 30 evra za kilogram.

Koren đumbira mnogi Rusi smatraju vrlo zdravim, za beli luk veruju da jača imuni sistem, a limun kupuju jer ima dosta vitamina Ce. Uz to je skočila i potražnja za medom, u poslednjih desetak dana za gotovo 20 odsto, dok mu je cena u tom periodu porasla za oko deset odsto.

Gluškov smatra da se Rusija neće suočiti s nestašicom belog luka iako domaća proizvodnja pokriva samo osam do deset odsto potreba, a ostatak se uvozi iz Kine.

On je objasnio da je jedna od prepreka masovnije proizvodnje to što ona zahteva angažovanje većeg broja radika, što u Kini nije problem, jer je tamo proizvodnja belog luka deo programa zapošljavanja koji je u selima pokrenut još pre desetak godina. Južno voće, posebno pomorandže i limun, širom sveta su trenutno među najtraženijim proizvodima, što je dovelo i do značajnog rasta cena. Na to ukazuje i drastično poskupljenje pojedinih sokova od citrusa. Od izbijanja pandemije, sok od pomorandže na svetskom tržištu dostiže rekornu cenu u poslednjih pet godina, a to bi očigledno moglo da se dogodi i sa limunom. Prema poslednjem izveštaju Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (Stips),sa  Kvanataške pijace u Beogradu, njegova minimalna zabeležena cena bila je 205 dinara, a maksimalna 230 dinara po kilogramu. Ponuda je ocenjena kao prosečna i zabeležen je rast cena. Zbog rasta tražnje i podmirivanja sopstvenog tržišta Turska je zabranila izvoz limuna do avgusta i ova ograničenja mogla bi da dovedu do nestašice ovog voća na tržištu Srbije i drugih zemalja. Kod nas trenutno ima dovoljno zaliha, ali stručnjaci ne isključuju i moguće nestašice ovog južnog voća. Uvoznici su najavili da će se preorjentisati na dobavljače iz Argentine, odakle bi od aprila do juna mogle da stižu isporuke u Srbiju.

U svetu se godišnje proizvede oko 20 miliona tona ovog voća, a najveći proizvođači su Brazil i Kina. Limun se koristi za različite namene i njegova potrošnja je velika. U Srbiju se pretežno uvozi iz Turske, Argentine i Izraela.