Doveo Bazel do trofeja

Šibenik, Beograd, Pert, Bazel… Ovako je tekao životni i fudbalski put našeg nekadašnjeg reprezentativca i kapitena aktuelnog prvaka Švajcarske Ivana Ergića (26 godina). Fudbalska sezona u bogatoj alpskoj zemlji protekla je upravo u znaku Ergića, koji je izvanredno na terenu predvodio Bazel do duple krune, dvanaeste titule šampiona i devetog trijumfa u nacionalnom kupu u istoriji kluba.

– U šampionatu smo bili pod velikim pritiskom, jer kao najbogatiji klub prethodne dve godine nismo bili najbolji. Bilo je izuzetno dramatično, pošto smo u poslednjem kolu bili domaćini Jang bojsu, koji je imao samo bod zaostatka. Pobedili smo s 2:0 i tako obradovali oko 40.000 navijača na punom stadionu „Sveti Jakob”, na kome je nedavno i otvoreno 13. evropsko prvenstvo u fudbalu, – rekao je prilikom posete „Politici” Ivan Ergić.

Ergićev učinak u prvenstvu bio je odličan: osam datih golova i 13 asistencija, čime je pokazao da se ponovo vratio u sjajnu formu.

– Uspešnu sezonu zaokružili smo i prezimljavanjem na evropskoj sceni, u Kupu Uefe. Sada Bazelu predstoji borba za Ligu šampiona, u kojoj smo učestvovali 2002. godine. Kao i prvak Srbije Partizan, startovaćemo od drugog kola kvalifikacija, a voleo bih da se sastanemo upravo sa „crno-belima”, – istakao je Ergić.

Za osam godina u Bazelu, Ergić je stekao veliko poštovanje sportske javnosti u Švajcarskoj, ali nije bilo sve „kao u bajci”, o čemu je kazao:

– Dve i po godine sam bio odvojen od fudbala zbog zdravstvenih problema. Međutim, sada je sve to iza mene i veoma sam srećan i zadovoljan što sam kao kapiten ekipe doprineo da Bazel ponovo bude dominantan na domaćoj sceni. Prethodno sam po pet godina proveo, prvo u Beogradu a potom i u Australiji, gde sam nastupao za Pert. Kao u životu, i u fudbalu postoje zakonitosti, pa tako dolazi i do zasićenja nakon dužeg boravka u jednoj sredini. Zato bih želeo da se uskoro oprobam u nekoj od pet najjačih evropskih liga i to me svakako motiviše, iako mi je i u Bazelu lepo. Dugogodišnji trener Kristijan Gros je pobornik tzv. realnog fudbala, igre na rezultat, mada smatram da imamo igrače koji bi mogli da prikažu i fudbalsku lepotu. Naredni cilj je Liga šampiona, jer je u evropskoj eliti poslednji švajcarski predstavnik bio do tada anonimni Tun, koji u poslednje vreme strmoglava pada, čemu je doprinela i afera igrača tog kluba.

Za naš državni tim Ergić je nastupao devet puta, ali je učestvovao na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj pre dve godine.

– Sebe više ne vidim u srpskom fudbalu, pa ni u nacionalnoj selekciji. Jednostavno, ne osećam se kao pripadnik te grupe. Počelo je i podmlađivanje reprezentacije, pa zašto bih nekome zauzimao mesto, pogotovo što ni prethodno nisam imao značajniju ulogu. Na mojoj poziciji u veznom redu se dobro snalazi prvotimac Fiorentine Zdravko Kuzmanović, nekada član mlade reprezentacije Švajcarske. Upravo je on dobar primer da bismo morali da posvetimo više pažnje našim talentovanim fudbalerima u dijaspori.

Ove godine u Bazelu, kao pozajmljeni igrač iz Crvene zvezde, Ergiću se pridružio ofanzivni vezista Marko Perović, kome je pomogao da se brzo prilagodi u novoj sredini.

– Perović je blizu dogovora da sa Bazelom potpiše ugovor. Kada je došao nije bio potpuno spreman. U Srbiji je dugo pauzirao zbog povrede, ali je u Bazelu dobro koristio svaku ukazanu šansu.

Za razliku od Perovića, Ergić nema ni želju da obuče „crveno-beli” dres, ali je na jesen 2005. godine igrao na tada praznoj „Marakani” u Ligi Uefe i Bazel je minimalnim rezultatom pobedio Zvezdu.

– Na stadionu bez publike je bio tužan prizor, pogotovo jer je Bazel baš po vernim i vatrenim navijačima, između ostalog, specifičan klub u „hladnoj” Švajcarskoj, – zaključio je Ivan Ergić.

--------------------------------------------------------

Godišnji budžet 30 miliona evra

Jedna od najvećih farmaceutskih kompanija na svetu „Roš”, glavni je sponzor fudbalskog kluba Bazel. Po rečima Ergića, klupski budžet na godišnjem nivou iznosi 30 miliona evra, što je oko tri puta više u odnosu na sredstva s kojima raspolažu Crvena zvezda ili Partizan.