Довео Базел до трофеја

Шибеник, Београд, Перт, Базел… Овако је текао животни и фудбалски пут нашег некадашњег репрезентативца и капитена актуелног првака Швајцарске Ивана Ергића (26 година). Фудбалска сезона у богатој алпској земљи протекла је управо у знаку Ергића, који је изванредно на терену предводио Базел до дупле круне, дванаесте титуле шампиона и деветог тријумфа у националном купу у историји клуба.

– У шампионату смо били под великим притиском, јер као најбогатији клуб претходне две године нисмо били најбољи. Било је изузетно драматично, пошто смо у последњем колу били домаћини Јанг бојсу, који је имао само бод заостатка. Победили смо с 2:0 и тако обрадовали око 40.000 навијача на пуном стадиону „Свети Јакоб”, на коме је недавно и отворено 13. европско првенство у фудбалу, – рекао је приликом посете „Политици” Иван Ергић.

Ергићев учинак у првенству био је одличан: осам датих голова и 13 асистенција, чиме је показао да се поново вратио у сјајну форму.

– Успешну сезону заокружили смо и презимљавањем на европској сцени, у Купу Уефе. Сада Базелу предстоји борба за Лигу шампиона, у којој смо учествовали 2002. године. Као и првак Србије Партизан, стартоваћемо од другог кола квалификација, а волео бих да се састанемо управо са „црно-белима”, – истакао је Ергић.

За осам година у Базелу, Ергић је стекао велико поштовање спортске јавности у Швајцарској, али није било све „као у бајци”, о чему је казао:

– Две и по године сам био одвојен од фудбала због здравствених проблема. Међутим, сада је све то иза мене и веома сам срећан и задовољан што сам као капитен екипе допринео да Базел поново буде доминантан на домаћој сцени. Претходно сам по пет година провео, прво у Београду а потом и у Аустралији, где сам наступао за Перт. Као у животу, и у фудбалу постоје законитости, па тако долази и до засићења након дужег боравка у једној средини. Зато бих желео да се ускоро опробам у некој од пет најјачих европских лига и то ме свакако мотивише, иако ми је и у Базелу лепо. Дугогодишњи тренер Кристијан Грос je поборник тзв. реалног фудбала, игре на резултат, мада сматрам да имамо играче који би могли да прикажу и фудбалску лепоту. Наредни циљ је Лига шампиона, јер је у европској елити последњи швајцарски представник био до тада анонимни Тун, који у последње време стрмоглава пада, чему је допринела и афера играча тог клуба.

За наш државни тим Ергић је наступао девет пута, али је учествовао на Светском првенству у Немачкој пре две године.

– Себе више не видим у српском фудбалу, па ни у националној селекцији. Једноставно, не осећам се као припадник те групе. Почело је и подмлађивање репрезентације, па зашто бих некоме заузимао место, поготово што ни претходно нисам имао значајнију улогу. На мојој позицији у везном реду се добро сналази првотимац Фиорентине Здравко Кузмановић, некада члан младе репрезентације Швајцарске. Управо је он добар пример да бисмо морали да посветимо више пажње нашим талентованим фудбалерима у дијаспори.

Ове године у Базелу, као позајмљени играч из Црвене звезде, Ергићу се придружио офанзивни везиста Марко Перовић, коме је помогао да се брзо прилагоди у новој средини.

– Перовић је близу договора да са Базелом потпише уговор. Када је дошао није био потпуно спреман. У Србији је дуго паузирао због повреде, али је у Базелу добро користио сваку указану шансу.

За разлику од Перовића, Ергић нема ни жељу да обуче „црвено-бели” дрес, али је на јесен 2005. године играо на тада празној „Маракани” у Лиги Уефе и Базел је минималним резултатом победио Звезду.

– На стадиону без публике је био тужан призор, поготово јер је Базел баш по верним и ватреним навијачима, између осталог, специфичан клуб у „хладној” Швајцарској, – закључио је Иван Ергић.

--------------------------------------------------------

Годишњи буџет 30 милиона евра

Једна од највећих фармацеутских компанија на свету „Рош”, главни је спонзор фудбалског клуба Базел. По речима Ергића, клупски буџет на годишњем нивоу износи 30 милиона евра, што је око три пута више у односу на средства с којима располажу Црвена звезда или Партизан.