Pet decenija znanja

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda, osnovan 1957. godine, juče je svečano obeležio pedeset godina postojanja i, ujedno, sa brojnim saradnicima i prijateljima proslavio svoju krsnu slavu, Rođenje presvete Bogorodice (Malu Gospojinu).
U okviru svečanosti u prostorijama Zavoda dodeljene su godišnje nagrade "Stojan Novaković" za najbolje udžbenike, a istoimeno priznanje za životno delo dodeljeno je trojici najpoznatijih živih autora "Zavoda": akademiku Simi Ćirkoviću, Venetu Bogoslavovu i profesoru Miliji Nikoliću. Zatim su svim priznatim autorima "Zavoda", članovima Upravnog i Nadzornog odbora, kao i penzionerima uručene zlatne plakete, a dobitnik specijalne plakete je Predrag Marković, nekadašnji predsednik Skupštine Srbije.
Obeležavanje jubileja upotpunjuje i izložba koja je 12. septembra otvorena u prostorijama "Zavoda", a koja prikazuje najreprezentativnije udžbenike od 1957. do 2007, kao i nekoliko važnih dela koji ulaze u sastav vanudžbeničke literature.

U razgovoru sa dr Radošem Ljušićem koji je već tri i po godine direktor i glavni urednik "Zavoda za udžbenike" saznajemo da je "Zavod za udžbenike i nastavna sredstva" osnovan 6. jula 1957. godine, ali da se od 2004. godine kao dan osnivanja i krsna slava obeležava 21. septembar. Kada je reč o uređivačkoj politici, Ljušić naglašava da je "Zavod" od svojih početaka objavljivao i vanudžbeničku literaturu, a njegova osnovna delatnost ostaju udžbenici i nastavna sredstva.

Međutim, kako napominje Ljušić, "Zavod" je, naročito u poslednjih nekoliko godina, pokrenuo značajne biblioteke iz svih oblasti prirodno-naučnih i društvenih oblasti. Iz mnoštva tih izdanja izdvojio je najvažnije – sabrana i izabrana dela naše intelektualne elite, dela 36 autora među kojima su Stevan Mokranjac, Jovan Cvijić, Nikola Tesla, Bogdan i Pavle Popović, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković, Ruđer Bošković, Ljubomir Tadić.   

Iako "Zavod za udžbenike" već pedeset godina postoji kao društveno preduzeće, ne može se odupreti opštoj težnji privatizacije?

– I "Zavod" je ušao u tu kategoriju javnih preduzeća koja treba da budu privatizovana. Već je pripremljena sva potrebna dokumentacija, tender je raspisan, i od osam kupaca dva su ostala u "igri". Tender je ovih dana otvoren i nadamo se da ćemo uskoro saznati ko bi mogao da bude naš kupac, objašnjava Radoš Ljušić.

Prema njegovim rečima, neće biti odmah privatizovan većinski paket preduzeća jer je "Zavod za udžbenike" specifična institucija od nacionalnog značaja, od koje u velikoj meri zavisi obrazovanje u Srbiji, a nijedna osoba sa ovih prostora u poslednjih pola veka nije stekla obrazovanje a da nije učila iz "Zavodovih" knjiga.

– Ako ova kuća dođe u ruke institucije koja će obrazovanju posvetiti prevashodnu pažnju i koja će biti pod kontrolom Ministarstva prosvete, onda bi  "Zavod" mogao da uđe u slobodniju tržišnu utakmicu. Zbog toga će se privatizacija obaviti u dve faze. Prva faza jeste prodaja 25 procenata kapitala, a druga će obuhvatiti narednih 26 procenata. Tako bismo omogućili prvom kupcu, a ukoliko smo prethodno sigurni da će se ozbiljno baviti ovom vrstom posla, da postane vlasnik i drugog dela kapitala, kaže Ljušić, dodajući: 

– "Zavod za udžbenike" posluje vrlo uspešno u poslednje vreme, jer sam pre tri godine preduzeo neke drastične mere – štednju i zaustavljanje nekontrolisanog odliva novca iz preduzeća. Tako da zarađujemo mnogo više u odnosu na ono vreme kada smo bili monopolistička kuća i kada smo jedini imali pravo da štampamo udžbenike.

Kako objašnjava naš sagovornik ovih dana treba da se u proceduru stavi Zakon o udžbenicima čiji je nacrt urađen još pre dve godine, i nalazi se u Ministarstvu prosvete. Problem je u tome što "Zavod" štampa udžbenike na deset jezika, dok privatni izdavači štampaju samo izdanja na srpskom jeziku, takozvane visokoprofitabilne udžbenike. Inače, od 2.500 naslova, samo njih pet stotina su profitabilni. Jedino Zavod, kao javno preduzeće, mora da štampa sve što je propisalo Ministarstvo prosvete, dok privatnici to ne moraju da rade.

– Zakon o udžbenicima rešio bi taj problem neravnopravnosti, a njime bi bio regulisan i sistem obrazovanja u Srbiji. Uopšte, važno je doneti jedinstveni Zakon o izdavaštvu i osnovati jedinstveno Udruženje izdavača, što je prvenstveno stvar dogovora samih izdavača, smatra Radoš Ljušić.

-----------------------------------------------------------

Pripreme za Sajam knjiga