Пет деценија знања

Завод за уџбенике и наставна средства из Београда, основан 1957. године, јуче је свечано обележио педесет година постојања и, уједно, са бројним сарадницима и пријатељима прославио своју крсну славу, Рођење пресвете Богородице (Малу Госпојину).
У оквиру свечаности у просторијама Завода додељене су годишње награде "Стојан Новаковић" за најбоље уџбенике, а истоимено признање за животно дело додељено је тројици најпознатијих живих аутора "Завода": академику Сими Ћирковићу, Венету Богославову и професору Милији Николићу. Затим су свим признатим ауторима "Завода", члановима Управног и Надзорног одбора, као и пензионерима уручене златне плакете, а добитник специјалне плакете је Предраг Марковић, некадашњи председник Скупштине Србије.
Обележавање јубилеја употпуњује и изложба која је 12. септембра отворена у просторијама "Завода", а која приказује најрепрезентативније уџбенике од 1957. до 2007, као и неколико важних дела који улазе у састав вануџбеничке литературе.

У разговору са др Радошем Љушићем који је већ три и по године директор и главни уредник "Завода за уџбенике" сазнајемо да је "Завод за уџбенике и наставна средства" основан 6. јула 1957. године, али да се од 2004. године као дан оснивања и крсна слава обележава 21. септембар. Када је реч о уређивачкој политици, Љушић наглашава да је "Завод" од својих почетака објављивао и вануџбеничку литературу, а његова основна делатност остају уџбеници и наставна средства.

Међутим, како напомиње Љушић, "Завод" је, нарочито у последњих неколико година, покренуо значајне библиотеке из свих области природно-научних и друштвених области. Из мноштва тих издања издвојио је најважније – сабрана и изабрана дела наше интелектуалне елите, дела 36 аутора међу којима су Стеван Мокрањац, Јован Цвијић, Никола Тесла, Богдан и Павле Поповић, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Руђер Бошковић, Љубомир Тадић.   

Иако "Завод за уџбенике" већ педесет година постоји као друштвено предузеће, не може се одупрети општој тежњи приватизације?

– И "Завод" је ушао у ту категорију јавних предузећа која треба да буду приватизована. Већ је припремљена сва потребна документација, тендер је расписан, и од осам купаца два су остала у "игри". Тендер је ових дана отворен и надамо се да ћемо ускоро сазнати ко би могао да буде наш купац, објашњава Радош Љушић.

Према његовим речима, неће бити одмах приватизован већински пакет предузећа јер је "Завод за уџбенике" специфична институција од националног значаја, од које у великој мери зависи образовање у Србији, а ниједна особа са ових простора у последњих пола века није стекла образовање а да није учила из "Заводових" књига.

– Ако ова кућа дође у руке институције која ће образовању посветити превасходну пажњу и која ће бити под контролом Министарства просвете, онда би  "Завод" могао да уђе у слободнију тржишну утакмицу. Због тога ће се приватизација обавити у две фазе. Прва фаза јесте продаја 25 процената капитала, а друга ће обухватити наредних 26 процената. Тако бисмо омогућили првом купцу, а уколико смо претходно сигурни да ће се озбиљно бавити овом врстом посла, да постане власник и другог дела капитала, каже Љушић, додајући: 

– "Завод за уџбенике" послује врло успешно у последње време, јер сам пре три године предузео неке драстичне мере – штедњу и заустављање неконтролисаног одлива новца из предузећа. Тако да зарађујемо много више у односу на оно време када смо били монополистичка кућа и када смо једини имали право да штампамо уџбенике.

Како објашњава наш саговорник ових дана треба да се у процедуру стави Закон о уџбеницима чији је нацрт урађен још пре две године, и налази се у Министарству просвете. Проблем је у томе што "Завод" штампа уџбенике на десет језика, док приватни издавачи штампају само издања на српском језику, такозване високопрофитабилне уџбенике. Иначе, од 2.500 наслова, само њих пет стотина су профитабилни. Једино Завод, као јавно предузеће, мора да штампа све што је прописало Министарство просвете, док приватници то не морају да раде.

– Закон о уџбеницима решио би тај проблем неравноправности, а њиме би био регулисан и систем образовања у Србији. Уопште, важно је донети јединствени Закон о издаваштву и основати јединствено Удружење издавача, што је првенствено ствар договора самих издавача, сматра Радош Љушић.

-----------------------------------------------------------

Припреме за Сајам књига