Država prekida spiralu siromaštva

Svako ko u toku vanrednog stanja izgubi posao, smanji mu se plata ili radno vreme, koje takođe utiče na umanjenje zarade, rizikuje da bude gurnut ispod granice siromaštva. To je jedan ciklus u kojem će svako ko je siromašniji ubuduće manje trošiti, a manja potrošnja dovešće do smanjenja potreba za proizvodnjom i obimom usluga, što će na kraju našu privredu ponovo baciti u recesiju, umesto da se pronađe način za njen postepeni oporavak. Odatle bi svi putevi ponovo, kako podseća Mario Reljanović, naučni saradnik s Instituta za uporedno pravo, morali da dovedu do države jer jedino ona može da prekine taj začarani krug.

– To se ipak neće dogoditi i u Srbiji, kao što se očekuje da će biti u Nemačkoj ili Danskoj, čak i u SAD. Moćnije države će imati snažnije mehanizme da lagano podignu svoju ekonomiju do 2022, pod uslovom da ne bude pandemije. Kod nas će to biti teže izvodljivo jer će naša država kasnije moći da izdvoji mnogo manje sredstava na javnu potrošnju nego što to čini sada dok se zadužuje da bi pomogla privredi. Sadašnji paket ekonomskih mera je samo delimično dobar, dok je u nekim svojim delovima potpuno pogrešno naciljan – ističe Reljanović, podsećajući da je tako, na primer, mera isplate iznosa minimalnih zarade loša jer ne razlikuje nikako one poslodavce koji su zaista pretrpeli težak udarac od onih koji najnormalnije posluju i u vreme krize.

– Na tu ali i meru koja se tiče isplate jednokratne novčane pomoći u iznosu od 100 evra za sve punoletne građane potrošena je bezmalo polovina od ukupnih sredstava, što je ipak previše – dodaje Reljanović, i podseća na bolje primere koji ovih dana stižu iz Španije ili Italije.

– Španci, recimo, od maja uvode minimalni nacionalni dohodak, bez obzira na to da li građani rade ili su nezaposleni. Italijani su maltene polovinu sredstava iz budžeta izdvojili za podršku direktno radnicima, a drugu polovinu privredi. Kod nas je potpuno obrnuto, državi su i dalje u fokusu poslodavci, a ne radnici, ne računajući naravno tih sto evra pomoći za svakog punoletnog, što jeste pomoć stanovništvu – dodaje on. Ipak, ovih dana stiže vest da EBRD i naša država, to jest Ministarstvo prosvete, udružuju snage kako bi podigli tržište rada u Srbiji i osigurali da učenici završnih godina na stručnim i visokoškolskim ustanovama poseduju veštine koje zahteva domaće tržište rada. Naime, radnici su skupi za poslodavce i društvo uopšte kada imaju manje ili više ili različit set veština nego što to zahtevaju poslovi.

– Takva neusklađenost negativno utiče na konkurentnost srpske privrede, ograničava produktivnost i inovacije, istovremeno pokrećući nezaposlenost i odliv mozgova, posebno među mladima. Zato će u okviru ove saradnje EBRD i Ministarstvo prosvete angažovati privatne kompanije u razvoju obrazovnih politika i kvalifikacionih standarda kako bi se osiguralo da mladi stiču stručne veštine potrebne poslodavcima – navode u EBRD-u. Inače, najveće interesovanje u Srbiji je za oblasti kao što su poslovna administracija, zdravstvo i pravo, dok su zvanično registrovana slobodna radna mesta pretežno u podsektorima proizvodnje, čime je velika potražnja za tehničkim i inženjerskim veštinama nezadovoljena.