Bogataši u svemirskoj trci

„Tri, dva, jedan“… Amerikanci su posle devet godina sa svog tla ponovo poslali astronaute u svemir. Posle opsežnih priprema i jednog odlaganja, kosmonauti Nase Robert Benken i Daglas Harli poleteli su u svemirskoj letelici privatne kompanije „Spejs eks“ i posle 19 sati uspešno stigli na Međunarodnu svemirsku stanicu.

Ovo je bio mali korak za kosmičku silu kao što je SAD, ali veliki za milijardera i inovatora Ilona Maska, koji sanja o slanju ljudi na Mars.

Ali odbrojavanje koje se u subotu čulo na Floridi uoči lansiranja rakete „Falkon 9“, koja je nosila kapsulu „Kru dragon“ s ljudskom posadom, označilo je i start nove svemirske trke. Za razliku od one iz šezdesetih godina, kada su se iz ideoloških razloga za prestiž u osvajanju kosmosa takmičili Vašington i Moskva, u ovo skupo nadmetanje u međuvremenu su ušli i drugi igrači, pre svega Kina i Evropska unija, ali i najbogatiji ljudi na planeti.

Povratak SAD u elitni klub država koje mogu da pošalju ljude u svemir znači i kraj monopola koji je u protekloj deceniji držala Rusija.

Posle eksplozije šatla „Kolumbija“ 2003. godine, čija je sedmočlana posada poginula nekoliko minuta pred sletanje na Floridu, Amerikanci su obustavili slanje brodova u svemir. Letelica s astronautima Nase poslednji put je lansirana iz Kejp Kanaverala u julu 2011. godine. I tako je ruski kosmodrom „Bajkonur“ u Kazahstanu postao jedino mesto odakle su ljudske posade mogle poleteti do svemirske stanice.

Direktor ruske svemirske agencije „Roskosmos“ Dmitrij Rogozin je na „Tviteru“ čestitao Džimu Brajndenstinu, šefu Nase, na uspešnom  lansiranju svemirskog broda i rekao mu da pozdravi Ilona Maska. Prvi čovek američke svemirske agencije se zahvalio i poručio da se nada da će nastaviti  zajedničku saradnju na polju svemirskih istraživanja.

A glavni šef „Spejs eksa“ je na ruskom poručio Rogozinu: „Hvala vam, gospodine ha-ha. Nadamo se obostranoj korisnoj i prosperitetnoj saradnji.“

Lansiranje američke posade nije moglo da prođe bez varnica između Maska i Rogozina. „Trambolina radi“, rekao je Mask kada je raketa uspešno lansirana. To je bila zadocnela replika sa žaokom na izjavu koju je Rogozin dao 2014. Kada je Vašington uveo Moskvi sankcije zbog Krima, direktor „Roskosmosa“ je zapretio da će prestati sa slanjem američkih astronauta  u kosmos, poručivši SAD da „počnu da koriste trambolinu“.

Iako odnose SAD i Rusije opterećuju sankcije, dve zemlje su uspešno sarađivale na svemirskom programu, pre svega u održavanju Međunarodne kosmičke stanice. Ali sada se stvari menjaju uprkos razmeni kurtoaznih pohvala čelnika Nase i „Roskosmosa“. Za sada je dogovoren samo jedan zajednički let ruskih i američkih kosmonauta sa kosmodroma u Kazahstanu, koji je planiran za jesen po ceni od 90 miliona dolara.

Do sada je bilo četrdeset uspešnih lansiranja ruskog „Sojuza“ s američkim kosmonautima, koji može da primi tri putnika. U početku je ruski „svemirski taksi“ prevozio Amerikance na Međunarodnu svemirsku stanicu po ceni od 21 milion dolara, da bi kasnije „Roskosmos“ podigao cenu na 80 miliona dolara. „Spejs eks“ na svojoj veb stranici poručuje da lansiranje  rakete „Falkon 9“ košta 62 miliona dolara, što je mnogo manja cena od one koju drži Evropska svemirska agencija. Slanje evropske rakete „Arijane 5“ u orbitu košta više od 165 miliona dolara.

Stručnjak za svemirske letove Andrej Jonin za „Dojče vele“ kaže da su Rusi, uprkos tome što su slali astronaute u kosomos, u  tehnološki slabijoj poziciji od SAD, pogotovu posle ove prve Maskove uspešne svemirske avanture. Jonin smatra da će Moskva ovu situaciju iskoristiti da reformiše „Roskosmos“ kako bi bio jači konkurent u osvajanju svemira.

„Rusi će morati mnogo toga da nadoknade. Ruska tehnička rešenje se zasnivaju  na tehnologiji iz šezdesetih godina. Američki svemirski moduli su moderniji i udobniji od ruskih, a mogu da ponesu dva puta više ljudi u svemir“, zaključuje Jonin.

Posle Maskovog uspeha, nema sumnje da se saradnji Moskve i Vašingtona polako nazire kraj, pogotovo zato što američki proizvođač aviona „boing“ planira letove bez posade do kraja godine, a sa astronautima 2021. godine.

U osvajanje svemira, osim Kineza, koji su još 2003. poslali samostalno astronaute u orbitu oko Zemlje, a u januaru prošle godine prvi put spustili sondu „Čang 4“, na tamnu stranu Meseca kreću i drugi milijarderi.

Nekoliko dana pre uspešnog poletanja  Maskovog kosmičkog broda, „Virdžin orbit“, britanskog biznismena Ričarda Bransona, nije uspeo u probnom lansiranju rakete iznad Pacifika koju je nosio specijalno adaptiran  avion „boing 747“  nazvan „Kosmička devojka“. Uprkos neuspehu, Branson ne odustaje od planova da organizuje komercijalne letove za 250.000 dolara po osobi za putovanje svemirom u trajanju od 2,5 sata, prenosi Foks njuz.

Najbogatiji čovek na planeti Džef Bezos je još 2000. godine osnovao kompaniju za svemirske letove „Blu oridžin“. Osnivač i direktor „Amazona“, čije bogatstvo „Forbs“ procenjuje na 146 milijardi dolara, prošle godine je sklopio ugovor sa Američkim vazduhoplovnim snagama o uslugama lansiranja svemirskih brodova.

Miris zvezdane prašine privukao je u svemirski biznis još dvojicu milijardera. Vlasnik hotelskog lanca „Badžet svits“ Robert Bigelou je osnovao kompaniju „Bigelou erospejs“ za dizajniranje i proizvodnju modula za svemirske stanice. Lari Pejdž, jedan od osnivača „Gugla“, otvorio je firmu koja će se baviti rudarstvom na asteroidima.