Богаташи у свемирској трци

„Три, два, један“… Американци су после девет година са свог тла поново послали астронауте у свемир. После опсежних припрема и једног одлагања, космонаути Насе Роберт Бенкен и Даглас Харли полетели су у свемирској летелици приватне компаније „Спејс екс“ и после 19 сати успешно стигли на Међународну свемирску станицу.

Ово је био мали корак за космичку силу као што је САД, али велики за милијардера и иноватора Илона Маска, који сања о слању људи на Марс.

Али одбројавање које се у суботу чуло на Флориди уочи лансирања ракете „Фалкон 9“, која је носила капсулу „Кру драгон“ с људском посадом, означило је и старт нове свемирске трке. За разлику од оне из шездесетих година, када су се из идеолошких разлога за престиж у освајању космоса такмичили Вашингтон и Москва, у ово скупо надметање у међувремену су ушли и други играчи, пре свега Кина и Европска унија, али и најбогатији људи на планети.

Повратак САД у елитни клуб држава које могу да пошаљу људе у свемир значи и крај монопола који је у протеклој деценији држала Русија.

После експлозије шатла „Колумбија“ 2003. године, чија је седмочлана посада погинула неколико минута пред слетање на Флориду, Американци су обуставили слање бродова у свемир. Летелица с астронаутима Насе последњи пут је лансирана из Кејп Канаверала у јулу 2011. године. И тако је руски космодром „Бајконур“ у Казахстану постао једино место одакле су људске посаде могле полетети до свемирске станице.

Директор руске свемирске агенције „Роскосмос“ Дмитриј Рогозин је на „Твитеру“ честитао Џиму Брајнденстину, шефу Насе, на успешном  лансирању свемирског брода и рекао му да поздрави Илона Маска. Први човек америчке свемирске агенције се захвалио и поручио да се нада да ће наставити  заједничку сарадњу на пољу свемирских истраживања.

А главни шеф „Спејс екса“ је на руском поручио Рогозину: „Хвала вам, господине ха-ха. Надамо се обостраној корисној и просперитетној сарадњи.“

Лансирање америчке посаде није могло да прође без варница између Маска и Рогозина. „Трамболина ради“, рекао је Маск када је ракета успешно лансирана. То је била задоцнела реплика са жаоком на изјаву коју је Рогозин дао 2014. Када је Вашингтон увео Москви санкције због Крима, директор „Роскосмоса“ је запретио да ће престати са слањем америчких астронаута  у космос, поручивши САД да „почну да користе трамболину“.

Иако односе САД и Русије оптерећују санкције, две земље су успешно сарађивале на свемирском програму, пре свега у одржавању Међународне космичке станице. Али сада се ствари мењају упркос размени куртоазних похвала челника Насе и „Роскосмоса“. За сада је договорен само један заједнички лет руских и америчких космонаута са космодрома у Казахстану, који је планиран за јесен по цени од 90 милиона долара.

До сада је било четрдесет успешних лансирања руског „Сојуза“ с америчким космонаутима, који може да прими три путника. У почетку је руски „свемирски такси“ превозио Американце на Међународну свемирску станицу по цени од 21 милион долара, да би касније „Роскосмос“ подигао цену на 80 милиона долара. „Спејс екс“ на својој веб страници поручује да лансирање  ракете „Фалкон 9“ кошта 62 милиона долара, што је много мања цена од оне коју држи Европска свемирска агенција. Слање европске ракете „Аријане 5“ у орбиту кошта више од 165 милиона долара.

Стручњак за свемирске летове Андреј Јонин за „Дојче веле“ каже да су Руси, упркос томе што су слали астронауте у косомос, у  технолошки слабијој позицији од САД, поготову после ове прве Маскове успешне свемирске авантуре. Јонин сматра да ће Москва ову ситуацију искористити да реформише „Роскосмос“ како би био јачи конкурент у освајању свемира.

„Руси ће морати много тога да надокнаде. Руска техничка решење се заснивају  на технологији из шездесетих година. Амерички свемирски модули су модернији и удобнији од руских, а могу да понесу два пута више људи у свемир“, закључује Јонин.

После Масковог успеха, нема сумње да се сарадњи Москве и Вашингтона полако назире крај, поготово зато што амерички произвођач авиона „боинг“ планира летове без посаде до краја године, а са астронаутима 2021. године.

У освајање свемира, осим Кинеза, који су још 2003. послали самостално астронауте у орбиту око Земље, а у јануару прошле године први пут спустили сонду „Чанг 4“, на тамну страну Месеца крећу и други милијардери.

Неколико дана пре успешног полетања  Масковог космичког брода, „Вирџин орбит“, британског бизнисмена Ричарда Брансона, није успео у пробном лансирању ракете изнад Пацифика коју је носио специјално адаптиран  авион „боинг 747“  назван „Космичка девојка“. Упркос неуспеху, Брансон не одустаје од планова да организује комерцијалне летове за 250.000 долара по особи за путовање свемиром у трајању од 2,5 сата, преноси Фокс њуз.

Најбогатији човек на планети Џеф Безос је још 2000. године основао компанију за свемирске летове „Блу ориџин“. Оснивач и директор „Амазона“, чије богатство „Форбс“ процењује на 146 милијарди долара, прошле године је склопио уговор са Америчким ваздухопловним снагама о услугама лансирања свемирских бродова.

Мирис звездане прашине привукао је у свемирски бизнис још двојицу милијардера. Власник хотелског ланца „Баџет свитс“ Роберт Бигелоу је основао компанију „Бигелоу ероспејс“ за дизајнирање и производњу модула за свемирске станице. Лари Пејџ, један од оснивача „Гугла“, отворио је фирму која ће се бавити рударством на астероидима.