Samo slogan stranku spasava

Ako izborni slogan Pokreta za Kraljevinu Srbiju „Termin nam je 21. jun” podseća na SMS trudnice koja šalje poruku familiji o srećnom događaju, da li će to uticati na birače da ljuljaju NjKV u kolevci? Teško je da će probiti magičnu srpsku reč „cenzus” i da će Srbija dobiti bebu kralja koja ima 74 godine. Možda zato imaju još jedan „Da vlast bude čast”. Kao da je dvorjanima nedostalo inspiracije. Daleko bolje je zvučalo ono staro, iz višestranačke praistorije „Bez kralja ne valja”.

Šešeljovi radikali nisu monarhisti, ali slede „odlučno, dosledno i radikalno” dinastički sistem: Voja je najavio da će ga njegov sin Aleksandar naslediti na čelu stranke. Vojvoda je verovatno razmišljao ovako: ako njegov politički sin vodi Srbiju, zašto njegov talentovani biološki naslednik ne bi to činio u SRS-u? Možda bi efektniji i duhovitiji slogan bio „I posle Šešelja – Šešelj”, čime bi vojvoda, osim nostalgičnog prisećanja na nestašnu, titoističku mladost, ušao u ciljnu grupu crvenih. Socijalisti se, recimo, drže Tita kao pijan plota. Sa sloganom „Trideset godina mi stojimo postojano” želeli su da pošalju poruku kolebljivcima da su već tri decenije na vlasti. Kano klisurine! I da odatle ne misle da odlaze u neistražene predele opozicije.

Ali, ko god mislio da samo slogan stranke spasava, silno greši i pored toliko marketinških agencija koje se otvaraju, kao da im Vučić daje subvencije. Aleksandar Šapić je jedan od favorita u donjem delu tabele, ali ako uđe u parlament, tamo ga neće uvesti „Pobeda za Srbiju”. Kako se čovek koji je u bazenu rešavao finala olimpijskih igara i svetskih prvenstava, s dva Mađara na leđima koji ga dave, nije setio skraćenice svoje liste „Spas”. Uz koju samo treba dodati uzvičnik.

Slično je i s naprednjacima. Slogan „Za našu decu” takođe pripada izbornim porukama takozvanih opštih mesta, ali za razliku od ostalih, izbornom štabu najveće stranke nisu bile potrebne egzibicione poruke, već samo ime i prezime njenog lidera i pristojni slogan. Zamislite da su bili inventivni i smislili „S nama, do sudnjeg dana”.

Ako „Zdravo da pobedi” Milana Stamatovića i Dragana Jovanovića podseća na reklamu za ceđene sokove, tako i pokret „Metla” Miloša Jovanovića, šefa DSS-a, ima primese ekologije uz elemente komunalnih rešenja, sa sloganom „Da počistimo Srbiju”. To je već bolje, mada su metle, a naročito četka, bile omiljene rečenice dobroćudnog autsajdera Nikole Šećeroskog u doba kada se Sloba, uz asistenciju debeovskog laboranta Jovice Stanišića, setio da se SK može podeliti na više frakcija. Tako je nastalo moderno višestranačje. Ali, Miloš kao da jaše na metli. Na granici je cenzusa.

„Nek maske padnu” Nove i Zelene stranke, čiji je lider nekadašnji premijer Zoran Živković, mogao bi se svrtati među one slogane koji podsećaju na one stare, koji još odzvanjaju u ušima. Naročito zbog toga što će se u koronarnoj epohi glasati s maskama. Ako bude vrućina sledećeg vikenda, možda se neko seti Živkovića?

Ko li je smislio slogan „Dobra vest” za Ujedinjenu demokratsku Srbiju? Imaju još nekoliko dana da objasne srpskom glasaču da stara, poznata lica ne osnivaju televiziju, već okupljaju građaniste i proevropljane. Ako to ne učine, u koronarnoj izbornoj postmoderni postaće „Bajata vest”.

Pošteno! To je bio slogan Demokratske stranke iz 1993. godine, koji je uveo Zorana Đinđića u visoku politiku i važi za jedan od najupečatljivijih. Smislio ga je Aleksandar Tijanić, dok su Zoran i on bili u bliskim odnosima. Kasnije su se nepošteno razišli. Problemi sa sloganima su što oni legendarni, često nadživljavaju stranke i lidere i postaju deo svakodnevnog govora. I najčešće nisu bili pobednički. Tijanić je smislio i „Kad je teško, Čović”, ali rečenica nije bila dovoljna da Nebojša postane predsednik Srbije 2004. godine. Kakva sudba kleta: čovek brend za krizne situacije, s najboljim sloganom, ipak nije pretvoren u „koka-kolu”, ali srpsku. To je postao Boris Tadić s bezličnim „Samo napred”. Toma Nikolić je tada bio kandidat sa sloganom „Realno”, a ispostavilo se da će postati realnost srpske politike tek posle osam godina, s radnoakcijaškim „Pokrenimo Srbiju”. Ko se sada seća i Tome i slogana?

Čedomir Jovanović nije postao predsednik, ali je imao odlične propagandiste, sa „Širi dalje” 2008. godine. U kom agregatnom stanju će se pojaviti na izborima u nedelju? Prognoziram: neće biti slogana, ali biće Čede! Kao da su stranke shvatile da slogani, ma kako bili dobri, prestaju da budu ulaznica za osvajanje vlasti. Da li su i nekadašnji kreatori političkih kampanja imali svest o tome ili ovi današnji nemaju inspiraciju. Crveni su u Slobino vreme smislili „Sa nama nema neizvesnosti”, pa je otpočeo građanski rat. „Svi smo mi pomalo socijalisti” je, ispostavilo se, proročki.

Iako parole JUL-a poput „Jul je kul” ili „I srce je na levoj stani” izgledaju udžbenički, nekada su ismevani. Možda zato što je put Jugoslovenske levice ka vlasti vodio preko bračne spavaće sobe, umesto kroz biračke kutije. Nekadašnji otporaši doakali su Slobi sloganom „Gotov je”. Mogao se videti izlepljen po toaletima, autobusima i banderama. Pobednička poruka 2.000 godine na izborima za predsednika SRJ „Ko sme da vas pogleda u oči? Koštunica.” pamti se i 20 godina kasnije. Junak je postao nevidljiv, a slogan se citira.

Nada ipak nije izgubljena, politički marketing nije mrtav. Pojma nemam kako će izvesni Milan Petrović Fafi proći na lokalu u Kragujevcu, ali kandidat Demokratske unije Roma pokazao je da je najveći marketinški guru izborne trke u serijalu sterilnih poruka. Slogan mu je: „Glasaj Roma, ne ciganiši se”. Politički nekorektno, ali efektno!