Pupin u Beogradu

Inicijativa profesorke dr Radmile Milentijević za prenos Pupinovih zemnih ostataka iz Njujorka u Beograd je veliki kolektivni dug koji imamo prema Mihajlu Pupinu, posebno zbog toga što je svoje poslednje dane želeo da provede u Beogradu.

„G. Đorđe Radin, advokat iz Njujorka koji sada živi u Beogradu, ostao je sa dr Pupinom u bliskoj vezi u Njujorku, a dopisivao se s njim sve do njegove bolesti. Evo šta nam kaže g. Radin o velikoj želji našeg slavnog naučnika da dođe još jednom u Jugoslaviju:

’Poslednji put je dr Pupin bio sa mnom u Jugoslaviji u leto 1921. godine. Onda sam bio student na Kolumbija univerzitetu, u kome je dr Pupin bio profesor.

Jednog dana, u julu, javio mi se telefonom sav srećan:

– Imam za vas radosnu vest – povešću vas u naš Beograd!

Kad smo stigli u Jugoslaviju, stari profesor nije mogao da dođe sebi od radosti. Gledao je stalno kroz prozor vagona, želeći da sve vidi. Svome zadovoljstvu davao je oduška neprestanim uzvicima: Takve lepote nigde nema!

U Beogradu smo odseli kod ’Srpskog kralja’. Jednog ranog jutra, dok sam još ležao u postelji, ušao je on u sobu sav nasmejan i uzviknuo:

– Ustajte, idemo da tražimo mesto gde ću da podignem sebi kuću u Beogradu!

Pokazao mi je dva mesta koja su mu se dopala: ugao Kralja Aleksandra i Kralja Ferdinanda (gde je bila kafana ’Kod tri lista duvana’), i ugao Ulice knez-Mihailove i Knez-Mihailovog venca (kuća pokojnog Marka Stojanovića). Prvo mu se mesto svidelo više:

– Odavde imam čistiji pogled na moj Idvor!...

Kad je mesto izabrao rekao je da će prvo urediti svoje stvari u Americi, pa će onda doći u Beograd, gde će podići kuću i provesti poslednje dane svoga života.’” („Politika”, 15. mart 1935)

Potrebno nam je dosta vremena da shvatimo kako je Pupin sve uspevao, pored predavanja na Univerzitetu Kolumbija, svog naučnog rada, rada u naučnom komitetu u Vašingtonu, na mestu predsednika Njujorške akademije nauka, člana pododbora za aeronautiku (NAKA; od 1958. NASA), pored svog patriotskog rada u Narodnoj odbrani, rada za list „Sloboda”, aktivnosti u svojstvu počasnog konzula Kraljevine Srbije.

Na sreću srpskog naroda, Pupin je medijski uspeo da promeni odnos američkog javnog mnjenja u korist srpskog naroda u toku balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Te činjenice najbolje mogu da se vide kroz knjigu „Tekstovi u američkoj štampi 1912–1920. godine”, a i u feljtonu („Politika”, 4–26. novembar 2019).

Profesor dr Đorđe N. Lopičić predložio mi je da zajedno priredimo knjigu „Tekstovi u američkoj štampi 1912–1920. godine”, koju je izdala Gradska biblioteka u Novom Sadu, a vezana je za Pupinov rad kao generalnog konzula u Njujorku.

Pupinova ilustrovana monografija „Od useljenika do pronalazača” („Istok film”) ima posebnu težinu, jer smo kroz nju vratili integralni tekst o Svetom Savi i ime Stefana Nemanje, koji su u Pupinovoj autobiografiji nedostajali 40 godina, Pupin je pisao i o 700 godina autokefalnosti SPC, što je vezano i za samu državnost Srbije. Kroz 21 umetničku sliku iz Legata Mihajla Pupina u Narodnom muzeju i publikacije o srpskim manastirima vidi se koliko je Mihajlo Pupin razmišljao o srpskoj kulturi, umetnosti i duhovnosti.

Slava Mihajla Pupina, njegove zasluge i rodoljublje trebalo bi da čine čast i ponos našem nehajnom i zaboravnom narodu, od koga se Mihajlo Idvorski Pupin nikad nije odvajao, mada smo se mi, nažalost, iz ideoloških razloga, gotovo odvojili od njega. Zbog budućih generacija bitne su knjige „Tekstovi u američkoj štampi 1912–1920. godine” i „Od useljenika do pronalazača”, jer predstavljaju i pravo lice Mihajla Pupina.

Da nije bilo Pupina, srpska ratna misija 1918. godine ne bi ni bila zvanično dočekana u Njujorku. Predsednik Njujorka Hajlan pristao je na zvaničan doček, ali pod uslovom da je zvanično pozdravi jedan od prvih građana Njujorka – Mihajlo Idvorski Pupin.

Pupin je tog dana rekao: „Mi, građani Njujorka, dobro poznajemo istorijsku borbu demokratske Srbije za očuvanje svoje demokratije i slobode. Njeno veliko istorijsko i patriotsko junaštvo nikad nije dostiglo takve visine koja je Srbija ostvarila u svojoj današnjoj borbi. Pobeda na Ceru i Rudniku ostaće zauvek slavni primer junačkog patriotizma koji daje i žrtvuje sve na oltar nacionalne časti”. („Njujork tajms”, 20. januar 1918)

Nadajmo se da će ideja i inicijativa profesorke dr Radmile Milentijević biti uspešno realizovana kroz prenos Pupinovih zemnih ostataka iz Njujorka u Beograd, kao i podizanje Pupinovog spomenika na platou Hrama Svetog Save („Politika”, 8. januar 2020). Time bismo vratili veliki dug koji kao narod imamo prema Mihajlu I. Pupinu.

Filmski i televizijski snimatelj

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista