Neizvesna sudbina Aja Sofije

Turska se i dalje poigrava sa sudbinom crkve Aja Sofija u Istanbulu, jednog od najvećih hrišćanskih svetilišta u svetu. Zvanično je otvoren postupak da se ona ponovo pretvori u džamiju. Malobrojni hrišćani u Turskoj se nadaju da predsednik Redžep Tajip Erdogan neće danas, za kada je najavljeno saopštavanje odluke, počiniti „kulturni zločin”, kao što je to 1453. godine uradio sultan Mehmed Drugi posle osvajanja Konstantinopolja. U vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP) podržavaju tu inicijativu, koju je Erdogan najavio još u vreme prošlogodišnjih lokalnih izbora.

„Pretvaranje Aja Sofije u džamiju razočaralo bi milione hrišćana širom planete. Promena njenog statusa još više će udaljiti ta dva sveta (hrišćane i muslimane), u vreme kad je čovečanstvu jedinstvo potrebnije nego bilo kada ranije zbog pandemije kovida 19”, kratko je upozorio vaseljenski patrijarh Vartolomej, preneli su mediji.

Aja Sofiju (Crkva Svete Mudrosti) podigao je imperator Justinijan u periodu od 532. do 537. godine. U njenoj izgradnji učestvovale su najpoznatije arhitekte tog vremena – Antemije iz Trale i Isidor iz Mileta – čuveni majstori, kao i armija od nekoliko hiljada radnika. Bila je hrišćansko svetilište duže od devet vekova, sve do 29. maja 1453. godine, kada je sultan Mehmed Drugi osvojio Konstantinopolj. Da bi dokazao dominaciju muslimana nad hrišćanima odmah je naložio da se dogradi jedan minaret i prvog petka posle pada Konstantinopolja klanjao je Alahu u hrišćanskom svetilištu. Tu praksu nastavili su njegovi naslednici skoro pet vekova.

Najveći reformator u islamskom svetu Mustafa Kemal Ataturk je shvatio, kada je srušio sultanat, da neće moći da uhvati korak sa savremenim svetom dok na leđima nosi takvo nasleđe: godine 1934. pretvorio je Aja Sofiju u muzej – dakle ni crkvu ni džamiju. Nije se usudio da ide do kraja, da je ponovo proglasi crkvom, jer se plašio reagovanja radikalnih islamista, koji mu to nikad ne bi oprostili.

Ideja o vraćanju Aja Sofije u džamiju nije novijeg datuma. I ranije su više puta, obično uoči izbora, mogli da se čuju predlozi da se ona ponovo pretvori u islamsku bogomolju, iako Istanbul ima dovoljno džamija. Erdogan se dosad nije usuđivao da ide do kraja. Posle prošlogodišnjeg poraza na lokalnim izborima, kad je prvi put izgubio čelne pozicije u 16-milionskom gradu na Bosforu, najavio je da će ispraviti „Ataturkovu grešku”. Ako to učini – a ovog puta se to ne može do kraja isključiti – on bi sigurno dobio jedan broj glasova, jer u Turskoj i dalje nije malo onih koji pate za slavnom osvajačkom prošlošću Osmanlija. Erdoganu je potrebna podrška, pogotovo što se u redovima svoje stranke prvi put suočio sa ozbiljnim disidentima – bivšim premijerom Ahmetom Davutogluom i ministrom finansija Alijem Babadžanom – koji su osnovali svoje partije. Okrenuo mu je leđa i nekadašnji predsednik države Abdulah Gul, jedan od osnivača vladajuće AKP.

Najnovija inicijativa je naišla na kritike u Atini i Vašingtonu. Ankara im poručuje da gledaju svoja posla, jer je to, kako kažu, unutrašnje pitanje Turske.

„Aja Sofija je zadužbina fatiha (osvajača) sultana Mehmeda. Bilo koja odluka o njenoj daljoj upotrebi je naše unutrašnje pitanje”, odgovaraju u MIP u Ankari. U tom saopštenju nije objašnjeno kako je sultan Mehmed došao do te „zadužbine” i koliko je krvi proliveno u tromesečnim borbama na bedemima Vizantijskog zida. U Turskoj naglašavaju da vode računa o zaštiti istorijskih spomenka, a da je Aja Sofija dobila na lepoti kad je osmanski arhitekta (mimar) Sinan na njoj dogradio četiri minareta.

Među analitičarima mišljenja su podeljena: mnogi veruju da će Erdogan ovog puta ići do kraja kako bi pridobio naklonost građana, dok neki opozicioni političari ocenjuju da on na ovaj način samo želi da skrene pažnju javnosti s mnogih problema sa kojima se suočava zbog pandemije virusa korona, koja je teško pogodila Tursku.