Prazna puška

Lider Nove Srbije Velimir Ilić zapretio je prvom čoveku socijalista Ivici Dačiću praznom puškom, a istovremeno uspeo i sebi da puca u nogu.

Apsurdno? Jeste, ali ne i nemoguće. Izjavom da jedva čeka da ode u opoziciju, pa da u skupštini zatraži osnivanje anketnog odbora koji bi ispitao „aferu kofer” i Dačićevu ulogu u toj aferi, Ilić je praktično poručio da on i njegova koalicija više nemaju nijedan adut kojim bi socijaliste privoleli nacionalnoj vladi. Preciznije rečeno, niti imaju šta da im ponude, niti čime da ih ucenjuju.

Jer da ima, Ilić sigurno ne bi javno potegao priču o podmićivanju poznatu kao „afera kofer”. Takvi aduti, ako se i potegnu tokom pregovora o koaliciji, obično se pokazuju iza zatvorenih vrata. Kad isplivaju u javnost, to je već „kiselo grožđe”.

Zašto je, dakle, Ilićeva priča o Dačićevom koferu prazna pretnja? Zato što bi, šta god da se kaže na sednicama anketnog odbora, priča o koferu ostala samo još jedna u nizu nerešenih afera. Šta god da narodnjaci iznesu iz policije i BIA o Dačiću, ostaće bez posledica, ako lider SPS-a tada bude bio u vladajućoj koaliciji, koja će kontrolisati te resore. Pogotovo, ako socijalisti (možda i sam Dačić) budu zaduženi za policiju, kao što se najavljuje.

Osim, ako Ilić ne veruje da bi policija nepristrasno obavila istragu protiv svog šefa. Uprkos tome što za poslednjih osam godina nijedan bivši ili aktuelni ministar čije se ime dovodilo u vezu sa raznim zloupotrebama nije osuđen.

Eventualne nove informacije o Dačićevoj ulozi u „aferi kofer”, verovatno bi se pojavile u nekim medijima, lider socijalista bi to demantovao, njegovi koalicioni partneri bi rekli: sudstvo je nezavisno, odgovaraće svako za koga se utvrdi da je kriv (što je rečenica koju rado koriste sve stranke), sve bi trajalo nekoliko dana do neke nove afere. U najboljem slučaju, policija i tužilaštvo bi saopštili da će ispitati sve navode, i na tome bi se završilo.

S druge strane, ako bi Iliću i pošlo za rukom da se u skupštini formira anketni odbor, to bi narodnjake moglo da dovede u poziciju da i sami odgovaraju na neka neprijatna pitanja. Od toga zašto o tome nisu govorili pre dve i po godine kada su uhapšeni viceguverner NBS Dejan Simić i član SPS-a Vladan Zagrađanin, preko toga da li je tačno da je neko iz vlade (i ko) upozorio Dačića da napusti Simićev stan pre upada policije, do toga šta je policija koja je u prethodnoj podeli resora njima pripala, uradila po tom pitanju.

A priznanje Ilića „Politici” da je u tom slučaju bilo nekih kompromisa otvara prostor za pitanje koliko je još takvih kompromisa bilo.

Pretnjama poput ove Ilićeve narodnjaci ne samo da gube kredibilitet, već rizikuju da umanje i relativno dobre rezultate koje je policija pod vođstvom ministra Dragana Jočića postigla u borbi protiv raznih mafija.

Kažem relativno dobre, zato što 1) je veliki broj krupnih riba uspeo da izbegne hapšenje (kao da ih je neko na vreme upozorio) i 2) konačnu ocenu treba da daju sudovi, koji još nisu doneli presude, a kakve će one biti umnogome zavisi od čvrstine dokaza koje je policija dostavila tužilaštvu.