Irsko „ne” drma PASOK

Specijalno za „Politiku”
Atina, 18. juna – Grčki Parlament odbacio je noćas predlog opozicije da se održi referendum o ratifikaciji Lisabonskog sporazuma sa jasnom porukom da evropsko opredeljenje Grčke mora biti prioritet političara.

Bivši premijer i dugogodišnji lider PASOK-a Kostas Simitis nije prisustvovao sednici, niti je glasao, jer je nedavnom odlukom sadašnjeg predsednika socijalističke partije, Jorgosa Papandreua, upravo zbog neslaganja oko referenduma povodom Lisabonskog sporazuma, isključen iz parlamentarne grupe partije. Tako, niti je prošla ideja o referendumu, niti se nazire kraj i rešenje, po opštim ocenama, najozbiljnije krize u istoriji grčkih socijalista. Jer, ma koliko bili prisutni pokušaji da se sukob Simitisa i Papandreua minimizira, naročito kada se govori o posledicama koje može imati na buduće partijsko jedinstvo, jasno je da u PASOK-u ima problema, frakcija, nezadovoljstva, nesigurnosti, mediji kažu čak i znakova panike u odluci njenog sadašnjeg lidera da se sa starim obračuna isključenjem iz parlamentarne frakcije.

Neposredni povod je, sigurno ne slučajno, javno pismo dugogodišnjeg predsednika PASOK-a i grčkog premijera u periodu od 1996. do 2004. godine, Kostasa Simitisa, upućeno Papandreuu u kome iznosi neslaganje sa zahtevima opozicije i distancira se od partijske linije koja se zalaže za održavanje referenduma o ratifikaciji Lisabonskog sporazuma. Simitis, koji se od momenta predavanja partijskog liderstva poprilično držao po strani od javnih istupanja i ocena, sada poručuje Papandreuu da je to što radi odstupanje od stavova samog osnivača partije Andreasa Papandreua, da od 2004. socijalisti gube birače i popularnost i da su sve to pokazatelji nad kojima se treba zamisliti.

Jorgos Papandreu je kaznu izrekao odmah! Pošto je procenio da stari političar istupa samostalno i mimo stavova PASOK-a, što, kako je naglasio, može da razume ali ne i da prihvati, i s obzirom na to da mora da sačuva jedinstvo partije, odlučio je da ga isključi iz parlamentarne partijske grupe. Samostalno istupanje Simitisa je, smatra Papandreu, nedopustivo, jer je njime želeo da stvori sumnju u istinske ciljeve PASOK-a, njegovu strategiju, da izazove konfuziju među članstvom i u narodu u momentu kada nacija, kako je rekao, pod rukovodstvom konzervativne vlade i tako preživljava teške trenutke, suočava se sa visokim cenama, inflacijom, korupcijom, nepoštovanjem zakona...

Usledila je zatim nova javna prepiska u kojoj je Simitis poručio da ga niko neće sprečiti da javno iznosi svoje mišljenje i da ga to neće prisiliti da da ostavku na partijsku funkciju. Takođe, rekao je, namerava da interveniše uvek kada oceni da je to potrebno.

S druge strane, Papandreu je rešen da pokaže čvrstinu i energičnost, da ne toleriše „neposlušnost”, da uđe u borbu „bez rukavica” i pokaže da, kako je rekao, ne veruje u stari model liderstva. U poslednjem TV intervjuu, inače prvom posvećenom sukobu sa Simitisom, Papandreu je poručio da se grdno varaju oni koji misle da se mogu igrati i oglušivati o partijsku disciplinu, da mu je bivši lider PASOK-a i premijer uputio javni izazov i da on nije imao drugog izbora nego da ga isključi iz parlamentarne grupe.

Diskutabilno je u ovom trenutku, a to procenjuju i ovdašnji mediji ali i politički krugovi, da li je cela afera neophodna partiji koja trenutno, prema anketama javnog mnjenja, više nego do sada zaostaje za „Novom demokratijom”. Takođe, ankete u partijskim redovima pokazale su da nema jedinstva niti oko postupka Simitisa, niti po pitanju reakcije Papandreua i isključivanja jedne istorijske ličnosti iz parlamentarne grupe. Bilo kako bilo, jedinstvenog stava u PASOK-u – nema!

Međutim, činjenica je da je poslednji sukob Papandreu-Simitis drugi za manje od godinu dana i da je gubitak socijalista na vanrednim izborima u septembru povećao pukotinu i zahlađenje u odnosima partijskog prethodnika i naslednika. Na kongresu partije kada se u prilično neizvesnoj atmosferi odlučivalo o uzdrmanoj predsedničkoj poziciji Papandreua, bivši premijer Simitis je pokazao više simpatija za konkurenta, Evangelosa Venizelosa. Međutim, praksa pokazuje da to u politici nema mnogo značaja i da se sve, naročito zasluge, i tako – brzo zaboravlja!