Šešelju „se javljaju” Karadžić i Mladić

Haški optuženik Vojislav Šešelj je izgleda promenio strategiju svoje odbrane. Pošto mu je sudsko veće zabranilo da svedoke tužilaštva naziva lažovima, i naložilo da se u transkript suđenja ne unose delovi u kojima on svedoke optužuje da lažu, lider radikala je počeo da se ponaša u skladu sa svojom izjavom da su sudije i svedoci časni ljudi, a da je, u stvari, on najveći lažov su sudnici.

U nameri da obesmisli svedočenje svedoka tužilaštva Safeta Sejdića, on je informacijama koje je, kako je rekao, preko vikenda posredno dobio od Radovana Karadžića, juče dodao i navodnu izjavu Ratka Mladića.  

Povodom Sejdićeve tvrdnje da je 9. novembra 1993. godine, tokom napada Vojske Republike Srpske na Nišićku visoravan kod sela Crna Rijeka video Šešelja sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem i da je pri tom čuo Šešelja kako poziva srpske vojnike da „ništa živo ne ostavljaju”, Šešelj, koji je svojevremeno za sebe tvrdio da je bio majstor za ispaljivanje dimnih bombi na srpskoj političkoj sceni, juče je rekao:

„Ja sam u međuvremenu dobio informaciju od mog prijatelja generala Ratka Mladića koji kaže da ne može tačno da se seti gde je bio 9. novembra 1993. godine, ali je sasvim siguran da se nas trojica nismo našli na polaznoj tački u napadu na Nišićku visoravan, niti je on bio tamo. I još mi je skrenuo pažnju da komanda srpske vojske nikada ne bi dozvolila da se tako tri istaknute srpske političke vojne veličine nađu na jednom mestu u dometu neprijateljske vatre. Jedna granata je tamo mogla precizno da bude ispaljena da nas svu trojicu ubije, a to bi bio ogroman gubitak za srpski narod. Tako kaže Ratko Mladić. Šta vi mislite. Je li njegovo objašnjenje uverljivo”, upitao je optuženi koji nije izdržao da se na kraju ne nasmeje.

Ali, u taboru tužilaštva izgleda da nisu shvatili njegovu igru.

„Časni sude gospodin Mladić je u begu. Izgleda da gospodin Šešelj ima laki pristup gospodinu Mladiću. Da bi se procenila pouzdanost informacija koje je upravo izneo treba da nam kaže gde, kada i kako je došao do te informacije. Ja sam već postavio isto pitanje u vezi sa gospodinom Karadžićem i odgovor je bio vrlo nejasan”, rekao je jedan od zastupnika tužilaštva.

A, onda se umešao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti:

„Gospodine Šešelj tužilac želi da ispitate pouzdanost vaše informacije, molim vas da odgovorite. A, možda i ne želite da odgovorite”.

Šešelj: „Pa tužilac ima na raspolaganju ogroman činovnički aparat i mogao bi nekad da povede pravu istragu i da nešto sam sazna, a ja nisam tu da dajem informacije tužilaštvu. Pogotovu mu ne bih nikada dao informacije koje bi bile nauštrb mojih prijatelja Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Pre bih poginuo. Prema tome neka se od mene tužilaštvo u tom smislu apsolutno ničemu ne nada”.

Tek posle primedbe sudije Flavije Latanci da nije dao elemente na osnovu kojih bi se moglo znati da li je ovo što je rekao pouzdano, optuženi je rekao: „Dobro ako vi sumnjate u pouzdanost ja odustajem od tog pitanja”.

Lider SRS je optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991. do 1993. godine, a u vreme napada VRS na Nišićku visoravan, koji je, po njegovim rečima, trajao od 9. do 11. novembra 1993, on je učestvovao u predizbornoj kampanji u Srbiji. Svoj alibi on je potkrepio intervjuima koje je davao lokalnim radio-stanicama.

Što se tiče Radovana Karadžića, optuženi je rekao da su njegovi saradnici, pošto su kontaktirali neke ljude koji su u kontaktu sa Radovanom Karadžićem, saznali da je on 9. novembra 1993. godine bio u Beogradu. On je u sudnici prikazao i isečke iz beogradskih novina od 10. novembra 1993. sa navodima iz intervjua Karadžića televiziji Rojters datog prethodnog dana.

Sejdić koji je tvrdio da je od aprila 1992. godine bio prisiljen da u „radnom vodu” VRS kopa rovove na prvoj liniji fronta, da su ga koristili kao živi štit i da su mu pri kraju rata srpski vojnici dali automatsku pušku sa par metaka i isturali ga „napred, da ispituje gde su Muslimani”, ostao je, međutim, pri svom iskazu da je Šešelja video sa Karadžićem i Mladićem tokom napada na Crnu Rijeku.

Na pitanje zašto to nije pomenuo ni u jednoj od pet izjava koje je od 1996. do 2006. godine dao bezbednosnim agencijama BiH i istražiteljima Tribunala, Sejdić je odgovorio da ga niko o tome nije pitao.

Odgovor možda leži u njegovoj izjavi:  „Ja bih dao svoju glavu da se tebe (Šešelja) rešim za sva vremena”.