Шешељу „се јављају” Караџић и Младић

Хашки оптуженик Војислав Шешељ је изгледа променио стратегију своје одбране. Пошто му је судско веће забранило да сведоке тужилаштва назива лажовима, и наложило да се у транскрипт суђења не уносе делови у којима он сведоке оптужује да лажу, лидер радикала је почео да се понаша у складу са својом изјавом да су судије и сведоци часни људи, а да је, у ствари, он највећи лажов су судници.

У намери да обесмисли сведочење сведока тужилаштва Сафета Сејдића, он је информацијама које је, како је рекао, преко викенда посредно добио од Радована Караџића, јуче додао и наводну изјаву Ратка Младића.  

Поводом Сејдићеве тврдње да је 9. новембра 1993. године, током напада Војске Републике Српске на Нишићку висораван код села Црна Ријека видео Шешеља са Радованом Караџићем и Ратком Младићем и да је при том чуо Шешеља како позива српске војнике да „ништа живо не остављају”, Шешељ, који је својевремено за себе тврдио да је био мајстор за испаљивање димних бомби на српској политичкој сцени, јуче је рекао:

„Ја сам у међувремену добио информацију од мог пријатеља генерала Ратка Младића који каже да не може тачно да се сети где је био 9. новембра 1993. године, али је сасвим сигуран да се нас тројица нисмо нашли на полазној тачки у нападу на Нишићку висораван, нити је он био тамо. И још ми је скренуо пажњу да команда српске војске никада не би дозволила да се тако три истакнуте српске политичке војне величине нађу на једном месту у домету непријатељске ватре. Једна граната је тамо могла прецизно да буде испаљена да нас сву тројицу убије, а то би био огроман губитак за српски народ. Тако каже Ратко Младић. Шта ви мислите. Је ли његово објашњење уверљиво”, упитао је оптужени који није издржао да се на крају не насмеје.

Али, у табору тужилаштва изгледа да нису схватили његову игру.

„Часни суде господин Младић је у бегу. Изгледа да господин Шешељ има лаки приступ господину Младићу. Да би се проценила поузданост информација које је управо изнео треба да нам каже где, када и како је дошао до те информације. Ја сам већ поставио исто питање у вези са господином Караџићем и одговор је био врло нејасан”, рекао је један од заступника тужилаштва.

А, онда се умешао председавајући судија Жан-Клод Антонети:

„Господине Шешељ тужилац жели да испитате поузданост ваше информације, молим вас да одговорите. А, можда и не желите да одговорите”.

Шешељ: „Па тужилац има на располагању огроман чиновнички апарат и могао би некад да поведе праву истрагу и да нешто сам сазна, а ја нисам ту да дајем информације тужилаштву. Поготову му не бих никада дао информације које би биле науштрб мојих пријатеља Радована Караџића и Ратка Младића. Пре бих погинуо. Према томе нека се од мене тужилаштво у том смислу апсолутно ничему не нада”.

Тек после примедбе судије Флавије Латанци да није дао елементе на основу којих би се могло знати да ли је ово што је рекао поуздано, оптужени је рекао: „Добро ако ви сумњате у поузданост ја одустајем од тог питања”.

Лидер СРС је оптужен за злочине над несрбима у Хрватској, Војводини и БиХ 1991. до 1993. године, а у време напада ВРС на Нишићку висораван, који је, по његовим речима, трајао од 9. до 11. новембра 1993, он је учествовао у предизборној кампањи у Србији. Свој алиби он је поткрепио интервјуима које је давао локалним радио-станицама.

Што се тиче Радована Караџића, оптужени је рекао да су његови сарадници, пошто су контактирали неке људе који су у контакту са Радованом Караџићем, сазнали да је он 9. новембра 1993. године био у Београду. Он је у судници приказао и исечке из београдских новина од 10. новембра 1993. са наводима из интервјуа Караџића телевизији Ројтерс датог претходног дана.

Сејдић који је тврдио да је од априла 1992. године био присиљен да у „радном воду” ВРС копа ровове на првој линији фронта, да су га користили као живи штит и да су му при крају рата српски војници дали аутоматску пушку са пар метака и истурали га „напред, да испитује где су Муслимани”, остао је, међутим, при свом исказу да је Шешеља видео са Караџићем и Младићем током напада на Црну Ријеку.

На питање зашто то није поменуо ни у једној од пет изјава које је од 1996. до 2006. године дао безбедносним агенцијама БиХ и истражитељима Трибунала, Сејдић је одговорио да га нико о томе није питао.

Одговор можда лежи у његовој изјави:  „Ја бих дао своју главу да се тебе (Шешеља) решим за сва времена”.