„Ujedinjeni protiv kovida” mi daju vetar u leđa

Najveći broj ljudi zaraženih virusom korona u Srbiji živi u Beogradu. Iako se primećuje blagi pad obolelih, epidemiolozi upozoravaju da još nije došlo vreme da ljudi mogu da se opuste jer se i dalje virus otkrije kod više od 300 osoba osoba dnevno, dok se u bolnicama širom zemlje trenutno leči oko 4.400 ljudi. U razgovoru za „Politiku”, primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u glavnom gradu i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, ističe da smo daleko od toga da je stanje povoljno, da se čak smatra nepovoljnim, ali da sada stručnjaci imaju malo vremena da sve probleme srede i pripreme se za mogući sledeći talas epidemije.

Kako ocenjujete trenutnu epidemiološku situaciju u Beogradu?

Situacija sa virusom korona u Beogradu se stabilizuje i lagano se smanjuje broj pregleda u kovid ambulantama. Budući da rezultati PCR testiranja kasne po nekoliko dana, sada presek pravimo na nedeljnom nivou. Jasno se održava trend porasta kontrolnih briseva posle završenog lečenja. Ali treba biti jasan  ̶  mi smo još uvek u prvom talasu korone.

Ispostavlja se da mnogi ljudi koji nemaju simptome i pozitivni su na virus korona, umesto da budu u samoizolaciji, idu u prodavnicu, kafiće, na posao. Na koji način oni mogu da bude naterani da ostanu kod kuće kako bi se sprečilo širenje zaraze?

To je jedan izazov koji je pred nama zbog povezivanja lekara u kovid ambulantama, epidemiologa, zavoda i instituta za javno zdravlje, sanitarne inspekcije i komunalne policije. Kada se svi uvežu, to će omogućiti da taj rad bude uspešniji i da samim tim da bude bolja i kontrola ljudi u samoizolaciji. To će se ostvariti sa novim informatičkim sistemom koji će profunkcionisati, tako da ćemo praćenje kontakata zaraženih osoba podići na značajno viši nivo. To će biti način rada za ubuduće jer će, nažalost, korona još trajati. Videćemo koliko nam vremena treba da to proradi. To je ideja i o tome ćemo tek raspravljati na sastanku Kriznog štaba.

Hoćete da kažete da zavodi za javno zdravlje to ne mogu da rade sami?

Ne mogu, jer treba pronaći kontakte sa kojima je zaražena osoba bila u komunikaciji i mnogo razgovarati i proveravati da li su to stvarni kontakti. Neko može da prijavi da je komunicirao sa 20, 30 ljudi, a zapravo se utvrdi da je stvarno bio u kontaktu sa dvoje, troje osoba. Ali sa svih 20 ili 30 treba obaviti razgovor. Taj posao će morati da se prebaci na one koji daju spisak kontakata. To ćemo videti kako ćemo uraditi. Uostalom, u firmama postoje inženjeri zaštite na radu koji mogu da pomognu, a ako je neka firma mala, tu je vlasnik koji će pomoći u tim razgovorima, u slučajevima kada ne možemo sve da postignemo. Na taj način ćemo proširiti mogućnost da kontakti budu ispraćeni do kraja. To je zamisao i o tome tek treba da se raspravlja na štabu.

A kako član porodice obolele osobe može da dokaže da je bitno da bude 14 dana u samoizolaciji jer je bio u neposrednom kontaktu sa zaraženim, s obzirom na to da nema nikakav papir kojim to može da dokaže i samim tim možda dobije dopuštenje da tih dana preventivno radi od kuće?

To je još jedan od problema u svemu ovome. U prvom talasu smo imali slučajeve da je inspekcija kažnjavala, ali i da se dešavalo da ne napišu tačan datum od kada je osoba u izolaciji, već onaj kada je izdato rešenje, pa čovek tri, četiri dana duže mora da ostane kod kuće. Sada treba to razrešiti. U nekim slučajevima, pre nego što stigne rešenje, doći će policija da kontroliše da li se krši samoizolacija. Biće tehničkih rešenja za sve to. U svakom slučaju, neophodno je da se osobi izda rešenje da je bila u samoizolaciji kako bi mogla da vidi sa poslodavcem kako će regulisati pitanje izostanka sa posla. Videćemo da li će to biti u vidu bolovanja, što je za sada jedino vidljivo rešenje. Važno je da budemo striktni u poštovanju mera, jer od toga zavisi koliko će sve ovo da traje.

Da li epidemiolozi uopšte mogu da procene koliko se tačno ljudi nalazi u samoizolaciji?

Te podatke imamo iz nekih domova zdravlja, ali ne iz svih. U ovom trenutku nemam odgovor na to pitanje. Tek kada se bude uspostavio nadzor koji sam pominjao, znaćemo tačne brojeve. Sada lekari iz domova zdravlja prate koliko je ljudi na kućnom lečenju.

Planira li Krizni štab u narednom periodu da razmatra uvođenje još nekih novih mera, budući da je bilo dosta kritika u javnosti oko pojedinih odluka štaba?

Mislim da sada nije period kada treba uvoditi nove mere, pogotovu jer propisane preventivne mere daju rezultate, iako jako sporo. To ide sporije nego kada se virus pojavio i kada je bilo uvođenje restriktivnih mera. Sada prvi put vidimo kako se nošenjem maski može obezbediti spuštanje krive. Ovo je trenutak za razne kontrole, na svim nivoima i u svim sektorima društva. To nije pitanje samo kažnjavanja već celokupne kontrole i da li im je do kraja razjašnjeno kako treba da rade. Pitanje je da li inženjeri zaštite na radu imaju razrađene planove rada u ovim pandemijskim uslovima, pitanje dezinfekcije... Na svakom nivou svako mora sebe da preispita. Imamo sada Ministarstvo prosvete koje izlazi u javnost sa svojih deset modela plana rada, ali mi moramo detaljno da raspravimo o svakom modelu i medicinski i da damo svoje mišljenje ili primedbe.

Da li to znači da će deca 1. septembra moći da se vrate u školske klupe?

Nama je prvi najznačajniji epidemiološki događaj upravo početak rada škola. U ovom periodu nismo imali neke velike verske i državne praznike. Imamo još dovoljno vremena da o svemu raspravimo. Mi još nismo videli predloge nadležnih u prosveti, već smo samo o tome čuli u medijima. Ministar Mladen Šarčević je obećao na Kriznom štabu da će nam sve poslati. Mi ćemo se, ispred epidemiologa, infektologa, imunologa i virusologa, sastajati i dogovarati, podržati ili dati neku primedbu u vezi s tim planom. S druge strane, treba saslušati i primedbe roditelja, jer sam razgovarao sa nekima koji su nastupili sa priličnom uznemirenošću. Sve treba uzeti u obzir, ne samo u smislu zaštite dece već i radi sprečavanja prenosa virusa, da se infekcija ne donosi u školu. To je sve ogroman organizacioni izazov. Ali, tako je u svakom segmentu društva. Teško je očekivati da će Krizni štab, što je gotovo nemoguće, sve moći da razrešava. Postoje institucije sistema, kao što su mreže instituta i zavoda za javno zdravlje, koje treba da odgovore na sve to.

Ali ipak su sve oči i dalje uprte u Krizni štab. Nekoliko hiljada lekara okupljenih u inicijativu „Ujedinjeni protiv kovida” traže, između ostalog, smenu štaba. Da li vas je to pogodilo budući da ste jedan od istaknutijih članova štaba?

Budući da je njihov naziv „Ujedinjeni protiv kovida” ja ih doživljavam kao vetar u leđa. Da me neko ne shvati pogrešno, mi smo na istom zadatku. Oni meni nikada ne mogu da budu neprijatelji. Mi ćemo svojim radom opravdati to što se nalazimo na ovoj poziciji. S druge strane, uvek kažem da rado ustupam svoje mesto. To uopšte nije problem. Na zadatku sam dok god me država drži na tom mestu.

Zašto vas onda nema na konferencijama za medije Kriznog štaba? Primećeno je da se nijednom niste pojavili otkada su one počele ponovo da se organizuju svakog dana. Spekuliše se u medijima da nekome ne odgovara da se pojavite jer ste jedna od malobrojnih osoba koja govori i ono o čemu drugi ćute.

Pojaviću se u nekom trenutku. Beograd je sada bio na ogromnom udaru korone, dosta se radi, a prikupljam podatke o kovidu 19 u prestonici koji su potpuno neprikosnoveni i temeljni. To se radi „peške”, bez korišćenja informatičkih platformi, za koje očekujem da će biti značajno popravljene u narednom periodu. To su razlozi zbog kojih me manje ima pred medijima.