Sindikati i penzioneri zajedno

Svedoci smo da neoliberalni kapitalizam dovršava proces individualizacije koji je praćen fragmentacijom mnogih formi udruživanja i organizovanja. Kod nas je taj proces otpočeo početkom devedesetih godina 20. veka, ali je posebno intenziviran posle 2000. godine, pod vidom uvođenja slobodne demokratije i pluralizma. To je činjeno u sprezi oficijelne vlasti, kapitala, spoljnog faktora, ličnih i privatnih ili grupnih interesa i pohlepom za brzim sticanjem bogatstva.

Razorni talas podela i fragmentacija zahvatio je i sindikalne i penzionerske organizacije i potpuno razorio njihovu prethodnu strukturu. Proces razgradnje privrede odrazio se i na razgradnju sindikata, pa smo tako ubrzo dobili šest sindikalnih centrala i oko 23.000 registrovanih sindikalnih organizacija. Neka preduzeća i kompanije su prednjačili u tome, pa smo npr. u „Železnicama Srbije” imali 28 sindikata, u GSB-u 21...

Povodom donošenja Zakona o privatizaciji društvene i državne imovine, čije je sprovođenje uništilo našu industriju, posle 2000. godine sindikati ne uspevaju da se ujedine i da se tome suprotstave. Pa ni kasnije novi Zakon o radu – koji se donosi po zahtevu stranog faktora (MMF) i kapitala i minimizira vekovima sticana prava radnika, pretvarajući ih u robu u „ljudske resurse” – ne uspeva da ujedini sindikate.

Sudbina podela nije mimoišla ni penzionerske organizacije. Danas imamo oko 500 raznih udruženja penzionera registrovanih u APR-u.

Koji su to zajednički interesi i ciljevi sindikata i penzionera koji ih povezuju?

Penzioneri očekuju od države da im po svom nahođenju udeli ono što su tokom radnog veka zaradili i ostavili državi na čuvanje za svoju starost, a ona potrošila, zaposleni da im vlasnici čiji kapital stvaraju udele barem tolike plate da mogu pristojno da prežive, a većina nezaposlenih očekuje da im se ukaže prilika da budu eksploatisani.

Klasični ciljevi sindikata su: poboljšanje ukupnog položaja i prava radnika, borba za veće i pristojne zarade, bezbednost i zdravlje na radu, pravna zaštita i drugo. Ali je opšta odrednica i jednih i drugih borba za bolji društveni, socijalni, ekonomski i materijalni položaj zaposlenih i penzionera. Oni su međusobno sudbinski povezani, što ovu strukturu čini veoma homogenom.

Reč je o populaciji od oko 2.160.000 stalno zaposlenih – budućih penzionera, o 1.707.586 penzionera i oko 650.000 zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima, dakle o populaciji koju čine više od četiri miliona punoletnih građana – birača. Svi su oni obuhvaćeni penzijskim sistemom, jednim od najvećih sistema kod nas, za čiju sudbinu moraju biti zainteresovani.

Koje su to teme, koji su to problemi za koje verujemo da su od zajedničkog interesa za sindikalne i penzionerske organizacije? Spomenućemo samo nekoliko tema iz oblasti sistema PIO o kojima bi trebalo voditi raspravu.

Nema zaposlenog građanina koji ne bi želeo da zna kakva je sudbina sredstava koja se izdvajaju putem doprinosa za buduću penziju – kako se sa njima raspolaže i ko i kako upravlja i koliku penziju može očekivati.

Svako je zainteresovan za sudbinu imovine Fonda PIO, čija je vrednost veća od 10 milijardi, stečene uplatama iz doprinosa Fonda PIO, dakle imovine penzionera, pre svega u banjama i rehabilitacionim centrima – kako se njom upravlja i raspolaže i pod kakvim uslovima se mogu koristiti njihove usluge.

Mogu li se i na koji način vratiti penzionerima sredstva ostvarena poslednjih godina primenom Zakona o smanjenju penzija i ukidanjem usklađivanja penzija sa troškovima života?

Kakva je budućnost sistema PIO i da li ga država vidi kao socijalnu kategoriju ili kao relativno stabilan sistem s mogućnošću da, pored sredstava od doprinosa i onih koja su mu Ustavom zagarantovana, ostvaruje i dodatne prihode od svoje imovine i participacijom u sredstvima nekih javnih preduzeća koja raspolažu imovinom stečenom sredstvima Fonda PIO?

Smatramo da su ovo najznačajnija pitanja o kojima bi sindikalne i penzionerske organizacije morale da utvrde zajedničke stavove i jedinstveno se bore za unapređenje sistema PIO.

Politikolog u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista