Vreme kad je miraz bio zakonom regulisan

Valjevo – „Pismo kojim priznajem da sam ostala dužna mom zetu Mihailu Jevtiću, advokatu, 2.500 dinara na ime resto miraza koji sam dala uz moju ćerku Cvetu. Ovaj ostatak miraza položiću mom zetu Mihailu do 1. septembra ove godine sa 10 posto interesa od danas. Valjevo, januar 1907 (u potpisu) Lj. N. Jovanović.”

To je bila tašta, rekli bi možda neki cinični zetovi danas, 113 godina posle nastanka ove zanimljive izjave, u originalu predstavljene na izložbi „Venčani i svadbeni običaji u valjevskom kraju”, autorke Gordane Pajić, etnologa, muzejskog savetnika u Narodnom muzeju Valjevo. Prezentacija kroz brojne fotografije, albume, dokumente, pozivnice, čestitke, venčanice i druge lične predmete u vezi sa svadbenim običajima, koji se čuvaju u etnološkoj zbirci muzeja i privatnim zaostavštinama valjevskih porodica, pred publikom je u galeriji Narodnog muzeja Valjevo od 7. avgusta do 7. septembra. Ovom izložbom valjevski muzej, bez zvaničnog otvaranja, daje svoj doprinos tradicionalnoj manifestaciji „Tešnjarske večeri” koja je ove godine zbog ukupne epidemiološke situacije odložena.

Venčani i svadbeni običaji važan su društveni događaj, kaže autorka Gordana Pajić, ukazujući da su fotografije koje su o njima pravili valjevski fotografi postale vredna svedočanstva. Postavka koju je priredila hronološki prati svadbene običaje u valjevskom kraju od kraja 19. do devedesetih godina 20. veka i tematski naglašava važne momente tog ceremonijala.

Kao zanimljive eksponate ona pokazuje pozivnice za venčanje Jelene Priklmajer, ćerke čuvenog valjevskog apotekara Klaudija Priklmajera, sa Aleksom Anđelkovićem 1894. godine, nevestinski venac Zorke Obradinović, ćerke uglednog kafedžije Dike Obradinovića, koja se 1875. udala za Spasoja Vujića, venčanicu Melanije Janković, udate Pucelj iz 1935. godine... Tu je i interesantna venčana fotografija iz 1934. godine na kojoj su Negosava Gođevac u raskošnoj beloj venčanici i mladoženja Mihailo Isidorović u narodnom odelu. Na toj svadbi nije bilo muzike, jer je ubijen kralj...

– Hronološki tok svadbenih običaja lepo ilustruje serija fotografija iz 1940. godine sa venčanja Svetozara Petrovića i Branislave Korać na kojima su zabeleženi i sačuvani svi važni momenti, od veridbe, preko venčanja u crkvi, izlaska iz crkvene porte, vožnje automobilom valjevskim ulicama, dolaska kući i svadbenog veselja... Svetozar Petrović je, inače, 1939. godine završio prava i aktivirao se u vojsci kao vojnosudski oficir, pa je zato na venčanju u paradnoj uniformi. Na fotografijama su i ugledne ličnosti tog vremena, među njima kum Slobodan Drašković, tadašnji profesor Pravnog fakulteta – navodi autorka izložbe Gordana Pajić.

I priču, kako je i započeta, završava mirazom, važnim segmentom venčanih običaja u prošlosti, koji je bio regulisan i tadašnjim zvaničnim propisima. Tako, Andrija Peruničić, opančar iz Valjeva, prilikom udaje svoje ćerke Ružice za Dragišu Sekulića, 1939. godine, u nadležnom sreskom sudu overava dokument u kojem navodi šta joj sve daje u miraz. Tu su „astal za sobu, četiri stolice za kujnu, kredenac za sudove, sto za kujnu, šest stolica za sobu, sanduk za drva, sedam šerpi, vodenica za orase, vodenica za meso, vangla za sudove, kofa za vodu”... Sve stvari vredne su ukupno 7.000 dinara i „imaju se smatrati kao darovi” kojima njegova Ružica ima pravo raspolaganja.

I sama izložba „Venčani i svadbeni običaji u valjevskom kraju” ima zanimljivu istoriju. Prvi put je bila pripremljena još 2014. godine, u saradnji sa brojnim Valjevcima koji su ustupili svoje fotografije, albume, venčanice iz prošlih vremena, ali nije održana kako je planirano, zbog poplava koje su pogodile Srbiju. Nešto kasnije je ipak priređena, a ove godine u nešto prerađenom i obogaćenom izdanju, ponovo je pred publikom.