Brza Palanka se gasi zbog nebrige

Brza Palanka kod Kladova u doba Rimljana je bila na putu Via Militaris. Zvala se Egeta. Kod crkve u toj varošici otkriveno je svetilište Jupitera Dolihenusa, glavnog božanstva Dolihe.  Pronađeno je nekoliko mermernih skulptura koje se sada nalaze u negotinskom muzeju. Jupiter Dolihenus je predstavljen na biku s dvostrukom sekirom u podignutoj desnoj ruci.

U periodu Prvog srpskog ustanka kod Brze Palanke je uspostavljena prva veza između ustanika i ruske vojske. Rusku vojsku je dočekao Hajduk Veljko i krenuli su zajedno u Štubik gde su pobedili tursku vojsku. U Brzoj Palanci je službovao  Vuk Karadžić, kao carinarnik i sudija. Tu je sakupljao izvorne reči tog kraja i uneo ih u rečnik. Miloš Obrenović je, na putu za Instanbul, svraćao u Brzu Palanku.

U Brzoj Palanci je sagrađen prvi srpski ratni brod kojim je Miloš Obrenović plovio kod sultana. U oktobru 1944. godine kod Brze Palanke su sovjetske trupe prešle Dunav i krenuli sa srpskim  jedinicama u oslobođenju Krajine. Do izgradnje „Đerdapa 2”, ta varošica je napredovala. Premeštanjem na novu lokaciju sve je počelo da propada. Stanovništvo se iseljava, privreda gasi. Sve je to danas očito na onome čime se nekada ta varošica ponosila.

U centru Palanke, pored Dunava, podignut je spomenik izginulim u ratovima 1912–1918. godine. Danas je taj spomenik osvojio korov do polovine velike piramide. Preko puta je etno-centar gde su se nekada nalazili muzej, galerija i vajat. Te stare građevine, koje su bile ponos svima i posećivale su ih đačke ekskurzije, sada su potpuno urušene. Polupani prozori, odvaljeni delovi fasade, korov, otpad. U jednoj od tih zgrada, u staroj „mezulani”, službovao je Vuk Karadžić. Gde si, Miloše Obrenoviću, da vidiš kako izgleda danas Brza Palanka?

Slobodan T. Petrović
Kladovo