Брза Паланка се гаси због небриге

Брза Паланка код Кладова у доба Римљана је била на putu Via Militaris. Звала се Егета. Код цркве у тој варошици откривено је светилиште Јупитера Долихенуса, главног божанства Долихе.  Пронађено је неколико мермерних скулптура које се сада налазе у неготинском музеју. Јупитер Долихенус је представљен на бику с двоструком секиром у подигнутој десној руци.

У периоду Првог српског устанка код Брзе Паланке је успостављена прва веза између устаника и руске војске. Руску војску је дочекао Хајдук Вељко и кренули су заједно у Штубик где су победили турску војску. У Брзој Паланци је службовао  Вук Караџић, као царинарник и судија. Ту је сакупљао изворне речи тог краја и унео их у речник. Милош Обреновић је, на путу за Инстанбул, свраћао у Брзу Паланку.

У Брзој Паланци је саграђен први српски ратни брод којим је Милош Обреновић пловио код султана. У октобру 1944. године код Брзе Паланке су совјетске трупе прешле Дунав и кренули са српским  јединицама у ослобођењу Крајине. До изградње „Ђердапа 2”, та варошица је напредовала. Премештањем на нову локацију све је почело да пропада. Становништво се исељава, привреда гаси. Све је то данас очито на ономе чиме се некада та варошица поносила.

У центру Паланке, поред Дунава, подигнут је споменик изгинулим у ратовима 1912–1918. године. Данас је тај споменик освојио коров до половине велике пирамиде. Преко пута је етно-центар где су се некада налазили музеј, галерија и вајат. Те старе грађевине, које су биле понос свима и посећивале су их ђачке екскурзије, сада су потпуно урушене. Полупани прозори, одваљени делови фасаде, коров, отпад. У једној од тих зграда, у старој „мезулани”, службовао је Вук Караџић. Где си, Милоше Обреновићу, да видиш како изгледа данас Брза Паланка?

Слободан Т. Петровић
Кладово