Prošlost na našim leđima

Čačak – Osnovna misao 24. Memorijala Nadežde Petrović, umetnički izražena, jeste u pitanju kako podnosimo našu prošlost i koliko sećanja utiču na današnjicu i zbilju, a centralni događaj uglednog likovnog bijenala bila je jučerašnja svečanost na gradskom groblju u Čačku. Tu je svečano označeno kompletiranje spomenika ratnicima četiri vere, koji je mnoga leta proveo bez jevrejskog i islamskog belega, samo sa pravoslavnim i katoličkim krstom.
Memorijal su preksinoć, u Umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović" u centru grada, otvorili počasni domaćin Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, i Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije. Astrid Vege iz Kelna u ulozi kuratora i Miodrag Krkobabić iz Beograda kao umetnički direktor Memorijala, pozvali su na izložbu 15 autora i likovnih grupa sa četiri kontinenta i njihovi radovi, svi odreda modernog izraza, postavljeni su u dve čačanske galerije i na još pet mesta u gradu.

– Reč je isključivo o novim ostvarenjima pripremanim upravo za ovaj dan, o umetnicima u naponu snage i, usuđujem se da kažem, njihovim remek-delima. Memorijal ima priliku da preraste lokalne granice i postane međunarodna adresa kroz nove forme likovne kolonije, pozivanje umetnika koji će doći ovde i komunicirati sa lokalnim stanovništvom. Na taj način, svojoj sredini je vratio ono što je decenijama ulagala u njega – rekao je Krkobabić.

U žižu ovogodišnjeg bijenala, osnovanog 1960. godine u slavu Nadežde Petrović (Čačak 1873 – Valjevo 1915) postavljen je rad Irene Kelečević iz Beograda, pod nazivom "Senke prošlosti". Gostoprimljive naravi, Čačani su 23. septembra 1934. godine na mesnom groblju otkrili i osveštali spomenik borcima sve četiri konfesije koji su poginuli u ovom kraju tokom balkanskih i Prvog svetskog rata. Tu je i međunarodna kosturnica za ukupno 914 armejaca, večna kuća za 652 srpska vojnika i 262 soldata centralnih sila, dok za još 15 nema traga o poreklu. Ova mermerna straža podignuta je na inicijativu Pomoćne ženske sekcije Fidaka (Udruženja rezervnih oficira i ratnika) u Čačku.

Nemačka komanda u ovom gradu, 1941. godine, pismeno je naredila tvorcu spomenika, Frančesku Berbelji, da sa visoke piramide od plavog kamena skine jevrejsku šestokraku i islamski polumesec, a ostavi samo pravoslavni i katolički krst. Kamenorezac je izvršio naređenje i sve do juče na mestu Davidove zvezde i polumeseca bile su samo konture koje je, evo, oživela Irena Kelečević. Slovo povodom obnove spomenika juče su održali Ivana Stefanović, državni sekretar Ministarstva za kulturu, Velimir Stanojević, predsednik čačanske opštine, i književnik Vladan Matijević.

Nagradu 24. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku ravnopravno su podelile (i novčani deo od 3.000 evra) Marijana Kastilo Debal, Meksikanka, koja živi u Berlinu, i Irena Lagator, sa Cetinja. Prva je, na osnovu svog istraživanja izvela video-projekciju "Niko nije bio sutra", skrenuvši pažnju na tri tačke: mašinu za ubrzano starenje papira u Narodnoj biblioteci u Beogradu, ogromni fikus u čačanskom Domu kulture i ostatke rimskih kupatila u središtu grada.

Crnogorka je laureat postala knjigom "Izvan sećanja", među čijim koricama su nanizane novčanice od 200 dinara sa slikom Nadežde Petrović. Spojene su nove i starije banknote, pokazujući svoje tragove upotrebe kroz vreme. U žiriju za nagradu bili su dr Beatris fon Bizmark, profesorka umetnosti na Akademiji u Lajpcigu, Tjeri Destri (Francuska) i dr Mileta Prodanović, profesor slikanja na FLU u Beogradu.

U uži izbor za nagradu uvršćena su tri rada. To su film "Vreme drhtanja" izraelske umetnice Jaele Bartane, tekstualne i vizuelne poruke novosadske grupe "Urtika" (Violeta Vojvodić, Eduard Balaž, Daniel Stevanović) i zastave i transparenti Luke Vitonea iz Italije.

Vizuelni identitet Memorijala osmislio je Mirko Ilić, dizajner iz Njujorka. Bijenale je otvoreno do 4. novembra dok će katalog da bude štampan naknadno, jer svi događaji ove izložbe ne teku na istom mestu i u jednom danu.