Прошлост на нашим леђима

Чачак – Основна мисао 24. Меморијала Надежде Петровић, уметнички изражена, јесте у питању како подносимо нашу прошлост и колико сећања утичу на данашњицу и збиљу, а централни догађај угледног ликовног бијенала била је јучерашња свечаност на градском гробљу у Чачку. Ту је свечано означено комплетирање споменика ратницима четири вере, који је многа лета провео без јеврејског и исламског белега, само са православним и католичким крстом.
Меморијал су прексиноћ, у Уметничкој галерији "Надежда Петровић" у центру града, отворили почасни домаћин Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније, и Велимир Илић, министар за инфраструктуру у Влади Србије. Астрид Веге из Келна у улози куратора и Миодраг Кркобабић из Београда као уметнички директор Меморијала, позвали су на изложбу 15 аутора и ликовних група са четири континента и њихови радови, сви одреда модерног израза, постављени су у две чачанске галерије и на још пет места у граду.

– Реч је искључиво о новим остварењима припреманим управо за овај дан, o уметницима у напону снаге и, усуђујем се да кажем, њиховим ремек-делима. Меморијал има прилику да прерасте локалне границе и постане међународна адреса кроз нове форме ликовне колоније, позивање уметника који ће доћи овде и комуницирати са локалним становништвом. На тај начин, својој средини је вратио оно што је деценијама улагала у њега – рекао је Кркобабић.

У жижу овогодишњег бијенала, основаног 1960. године у славу Надежде Петровић (Чачак 1873 – Ваљево 1915) постављен је рад Ирене Келечевић из Београда, под називом "Сенке прошлости". Гостопримљиве нарави, Чачани су 23. септембра 1934. године на месном гробљу открили и освештали споменик борцима све четири конфесије који су погинули у овом крају током балканских и Првог светског рата. Ту је и међународна костурница за укупно 914 армејаца, вечна кућа за 652 српска војника и 262 солдата централних сила, док за још 15 нема трага о пореклу. Ова мермерна стража подигнута је на иницијативу Помоћне женске секције Фидака (Удружења резервних официра и ратника) у Чачку.

Немачка команда у овом граду, 1941. године, писмено је наредила творцу споменика, Франческу Бербељи, да са високе пирамиде од плавог камена скине јеврејску шестокраку и исламски полумесец, а остави само православни и католички крст. Каменорезац је извршио наређење и све до јуче на месту Давидове звезде и полумесеца биле су само контуре које је, ево, оживела Ирена Келечевић. Слово поводом обнове споменика јуче су одржали Ивана Стефановић, државни секретар Министарства за културу, Велимир Станојевић, председник чачанске општине, и књижевник Владан Матијевић.

Награду 24. Меморијала Надежде Петровић у Чачку равноправно су поделиле (и новчани део од 3.000 евра) Маријана Кастило Дебал, Мексиканка, која живи у Берлину, и Ирена Лагатор, са Цетиња. Прва је, на основу свог истраживања извела видео-пројекцију "Нико није био сутра", скренувши пажњу на три тачке: машину за убрзано старење папира у Народној библиотеци у Београду, огромни фикус у чачанском Дому културе и остатке римских купатила у средишту града.

Црногорка је лауреат постала књигом "Изван сећања", међу чијим корицама су нанизане новчанице од 200 динара са сликом Надежде Петровић. Спојене су нове и старије банкноте, показујући своје трагове употребе кроз време. У жирију за награду били су др Беатрис фон Бизмарк, професорка уметности на Академији у Лајпцигу, Тјери Дестри (Француска) и др Милета Продановић, професор сликања на ФЛУ у Београду.

У ужи избор за награду увршћена су три рада. То су филм "Време дрхтања" израелске уметнице Јаеле Бартане, текстуалне и визуелне поруке новосадске групе "Уртика" (Виолета Војводић, Едуард Балаж, Даниел Стевановић) и заставе и транспаренти Луке Витонеа из Италије.

Визуелни идентитет Меморијала осмислио је Мирко Илић, дизајнер из Њујорка. Бијенале је отворено до 4. новембра док ће каталог да буде штампан накнадно, јер сви догађаји ове изложбе не теку на истом месту и у једном дану.