Rodoljubiva pesma Miloja Popovića

Dana 11. oktobra 2020. godine naš i njegov list „Politika” objavio je tužnu vest: – otišao je na put bez povratka književnik Miloje Popović Kavaja, visokoobrazovan, prosvećen i talentovan, znalac brojnih jezika. Njegovo ogromno iskustvo, stečeno kod nas i u svetu, misaono bogatstvo i stvaralaštvo izdiglo ga je u red viđenih intelektualaca i uvaženih ličnosti. U društvu je bio rado viđen i cenjen. Nije isticao svoje urođene i odnegovane osobine. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja među kojima i Vukove nagrade. Bio je pisac i talentovani govornik.

Naročito ističem njegovo rodoljublje iskazano u pesmi „Marš na Drinu”, koju je ispevao i junaštvo srpskih boraca i celog srpskog naroda izdigao u nebeske visine i nebesko plavetnilo. Samo tom pesmom, bez drugih stvaralačkih dela, podigao je sebi, za života, spomenik pun časti, vrlina i rodoljubivosti, za sva vremena, dok je Srba i zemlje Srbije.

Pesmu „Marš na Drinu” ispevao je Popović 1964. godine o pedesetogodišnjici Cerske bitke (1914). Peva se na svečanostima, raznim svetkovinama, skupovima, stadionima. U duši je i osećanju svakog Srbina, koji se diči i ponosi tom pesmom i njenim tvorcem. Pevana je i u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. U njenim stihovima koji odiše patriotizmom, junaštvom, pesničkim osobenostima, posebno rimom, ističe se narodna reč, jezik stil koji u celini gledano i doživljeno, iskazuju zanos, ushićenje, polet i oduševljenje, rodoljublje i junaštvo srpskog ratnika, junaka bez mane i straha, kako bi to rekao veliki Njegoš: „On je kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati”.

 Evo samo jednog od 14. stihova pesme „Marša na Drinu”: „Pucaj momče, Majka ti ne plaka, Jer je kuća svaka, Dala Ceru jednoga junaka, Oca, sina, brata.”

Ova pesma spada u red najlepših i najznačajnijih rodoljubivih pesama u nas i u rangu je sličnih u srpskoj pesničkom stvaralaštvu, kao što je, primera radi, po izrazu pesma despota Stefana Lazarevića (1377–1427) „Slovo ljubve” koja je, kao i „Marš na Drinu”, pisana plemenitom dušom i osećajnim srcem ili, drukčije rečeno, treptajem duše i radošću srca. A po sadržini i jedna i druga predstavljaju posvetu i priznanja čoveku i narodu i njegovim osobinama, onim najboljim.

Neka je, i biće, večna slava i nezaboravno sećanje na dičnu nam ličnost i ponos našeg Miloja Popovića, Kavaje.

Ljubomir Iv. Jović,
penzioner,
Novi Beograd