Muzej brodarstva na tri broda

Od kada je početkom prošle godine osnovano Odeljenje brodarstva, brodogradnje i plovidbeu sastavu Muzeja nauke i tehnike, sve je izvesnije da će Beograd konačno dobiti Muzej rečnog brodarstva. Odeljenje, čijijezadatakzaštita, proučavanje i prezentacija različitih aspekata rečnog brodarstva i brodogradnje, vodi Gordana Karović, arheolog, autor elaborata o osnivanju muzeja. Trenutnojeangažovananaposlovimaprikupljanja i izrade prateće dokumentacije za predmete koji će činiti zbirku budućeg Muzeja rečnog brodarstva.

– Zbirka uovomtrenutkubroji 56 predmeta, od kojih je najveći deo eksponatapoklon Direkcije za plovne puteve „Plovput”, neke predmete su nam ustupili građani, dok jeostatakpostavkeotkupljen. Osim tehničke, formirana je i studijska zbirka koja sadrži oko 1.500 jedinica foto, video i pisane arhivske građe – kaže Karovićeva.

Sonja Zimonić, direktor Muzeja nauke i tehnike, napominje da je muzejski fond upotpunjen i veoma vrednom kolekcijom tehničkih i arhivskih eksponataSrpskog lekarskog društva koja je pripojena MNT kao posebno odeljenje.

– Preduzeće Jugoslovensko rečno brodarstvo takođe poseduje više stotina predmeta i spisa koji su od neprocenjivog kulturnog, istorijskog i tehničkog značaja za oblast brodarstva i rečne plovidbe. Međutim, još uvek nije postignut dogovor sa rukovodstvom preduzeća o zaštiti i utvrđivanju ove zbirke za kulturno dobro, kaže Zimonićeva.

U vezi sa tim, na inicijativu MNT iz Ministarstva za kapitalne investicije prošle godine je poslato pismo Agenciji za privatizaciju sa zahtevom da se iz predstojeće privatizacije JRB izuzmu svi predmeti koji se vode kao muzejski inventar, na koje do danas nije stigao odgovor. Ipak, direktorka Zimonić nada se pozitivnom rešenju ovog problema, jer jenedavnopotpisan protokol o saradnji između Agencije za privatizaciju i Ministarstva kulture, koji upravo ima za cilj da spreči otuđivanje kulturnih dobara prilikom privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji.

Projekat osnivanja Muzeja na vodi, inače, pokrenut je zahvaljujući entuzijazmu ljubitelja rečnog brodarstva koji su tokom 2005. i 2006. godine, u saradnji sa MNT, napravili, prema mišljenju mnogih poznavaoca ove oblasti, podvig vredan divljenja. Naime, članovi Udruženja brodomodelara „Panon” iz Pančeva, na čelu sa Zoranom Milenovićem, zatim Đorđe Latovljević, kapetan broda JRB, i stručnjaci iz MNT, prikupili su originalnu dokumentaciju, stručnu literaturu i načinili foto-zapis na osnovu čegasuprvi put u istoriji naše države zaštićeni i za kulturna dobra proglašeni deset brodova. Po svojim kulturnim, istorijskim, naučnim i tehnički karakteristikama oni predstavljaju neprocenjivu zbirku eksponata na vodi.Reč je o brodovima „Župa” iz 1913. godine, parnom tegljaču „Srbija” iz 1917, vojnom brodu „Sava”, iz 1904, parobrodu „Kovin” iz 1922, motornom guraču „Kablar” iz 1961, tegljaču „Pena” iz 1956. i „Vojvodini” iz 1916, brodu „Split” iz 1898, potiskivaču „Kosmaj” iz 1930. godine i parobrodu „Krajina”, koji su plovili Savom i Dunavom od kraja 19. veka i svedoče o značajnim istorijskim trenucima i dugoj i bogatoj tradiciji rečnog brodarstva u našoj zemlji.Planirano je da neki od ovih brodova predstavljaju centralni deo zbirke i najatraktivnije eksponate na vodi, odnosno akvatorijum Muzeja rečnog brodarstva.

Karovićeva objašnjava da je elaboratom predviđeno da muzejska postavka bude realizovanana restauriranim brodovima „Župa”, „Pena” i „Vojvodina”, koji bi trebalo da budu usidreni na delu pristaništa između Brankovog i Železničkog mosta, uz napomenu da je za realizaciju ovog plana neophodna pomoć svih nadležnih institucija.

– Do ovog trenutka inicijativu za osnivanje Muzeja rečnog brodarstva na prvom mestu podržao je svojim autoritetom ambasador Milovan Božinović, predsednik Dunavske komisije, preporučivši osnivački elaborat nadležnim ministarstvima i kabinetu gradonačelnika Beograda. Ministarstvo kulture nas je podržalo omogućivši otvaranje radnog mesta kustosa u Odeljenju brodarstva MNT –ističe Karovićeva.

Pregovori se vode sa predstavnicima nadležnih službi opštine Savski venac oko prostora za postavku na kopnu koji je predviđen elaboratom u drugoj fazi projekta.Karovićeva otkriva da je, zbog istorijskog konteksta i povoljnog položaja, planirano da to bude zgrada u Ulici braće Krsmanović broj 2, koja je svojevremeno za istu namenu ustupljena, a potom i oduzeta preduzeću JRB. Problem je u tome što je opština zgradudala u zakup na duži period, pa se za sada razmatra eventualna mogućnost neke druge lokacije.