Музеј бродарства на три брода

Од када је почетком прошле године основано Одељење бродарства, бродоградње и пловидбеу саставу Музеја науке и технике, све је извесније да ће Београд коначно добити Музеј речног бродарства. Одељење, чијијезадатакзаштита, проучавање и презентација различитих аспеката речног бродарства и бродоградње, води Гордана Каровић, археолог, аутор елабората о оснивању музеја. Тренутнојеангажовананапословимаприкупљања и израде пратеће документације за предмете који ће чинити збирку будућег Музеја речног бродарства.

– Збирка уовомтренуткуброји 56 предмета, од којих је највећи део експонатапоклон Дирекције за пловне путеве „Пловпут”, неке предмете су нам уступили грађани, док јеостатакпоставкеоткупљен. Осим техничке, формирана је и студијска збирка која садржи око 1.500 јединица фото, видео и писане архивске грађе – каже Каровићева.

Соња Зимонић, директор Музеја науке и технике, напомиње да је музејски фонд употпуњен и веома вредном колекцијом техничких и архивских експонатаСрпског лекарског друштва која је припојена МНТ као посебно одељење.

– Предузеће Југословенско речно бродарство такође поседује више стотина предмета и списа који су од непроцењивог културног, историјског и техничког значаја за област бродарства и речне пловидбе. Међутим, још увек није постигнут договор са руководством предузећа о заштити и утврђивању ове збирке за културно добро, каже Зимонићева.

У вези са тим, на иницијативу МНТ из Министарства за капиталне инвестиције прошле године је послато писмо Агенцији за приватизацију са захтевом да се из предстојеће приватизације ЈРБ изузму сви предмети који се воде као музејски инвентар, на које до данас није стигао одговор. Ипак, директорка Зимонић нада се позитивном решењу овог проблема, јер јенедавнопотписан протокол о сарадњи између Агенције за приватизацију и Министарства културе, који управо има за циљ да спречи отуђивање културних добара приликом приватизације друштвених предузећа у Србији.

Пројекат оснивања Музеја на води, иначе, покренут је захваљујући ентузијазму љубитеља речног бродарства који су током 2005. и 2006. године, у сарадњи са МНТ, направили, према мишљењу многих познаваоца ове области, подвиг вредан дивљења. Наиме, чланови Удружења бродомоделара „Панон” из Панчева, на челу са Зораном Миленовићем, затим Ђорђе Латовљевић, капетан брода ЈРБ, и стручњаци из МНТ, прикупили су оригиналну документацију, стручну литературу и начинили фото-запис на основу чегасупрви пут у историји наше државе заштићени и за културна добра проглашени десет бродова. По својим културним, историјским, научним и технички карактеристикама они представљају непроцењиву збирку експоната на води.Реч је о бродовима „Жупа” из 1913. године, парном тегљачу „Србија” из 1917, војном броду „Сава”, из 1904, пароброду „Ковин” из 1922, моторном гурачу „Каблар” из 1961, тегљачу „Пена” из 1956. и „Војводини” из 1916, броду „Сплит” из 1898, потискивачу „Космај” из 1930. године и пароброду „Крајина”, који су пловили Савом и Дунавом од краја 19. века и сведоче о значајним историјским тренуцима и дугој и богатој традицији речног бродарства у нашој земљи.Планирано је да неки од ових бродова представљају централни део збирке и најатрактивније експонате на води, односно акваторијум Музеја речног бродарства.

Каровићева објашњава да је елаборатом предвиђено да музејска поставка буде реализованана рестаурираним бродовима „Жупа”, „Пена” и „Војводина”, који би требало да буду усидрени на делу пристаништа између Бранковог и Железничког моста, уз напомену да је за реализацију овог плана неопходна помоћ свих надлежних институција.

– До овог тренутка иницијативу за оснивање Музеја речног бродарства на првом месту подржао је својим ауторитетом амбасадор Милован Божиновић, председник Дунавске комисије, препоручивши оснивачки елаборат надлежним министарствима и кабинету градоначелника Београда. Министарство културе нас је подржало омогућивши отварање радног места кустоса у Одељењу бродарства МНТ –истиче Каровићева.

Преговори се воде са представницима надлежних служби општине Савски венац око простора за поставку на копну који је предвиђен елаборатом у другој фази пројекта.Каровићева открива да је, због историјског контекста и повољног положаја, планирано да то буде зграда у Улици браће Крсмановић број 2, која је својевремено за исту намену уступљена, а потом и одузета предузећу ЈРБ. Проблем је у томе што је општина зградудала у закуп на дужи период, па се за сада разматра евентуална могућност неке друге локације.