Zaigrajmo odbranu kao u šahu

Za ispitivanje zagađenja, odnosno stepena čistoće vazduha u bakteriološkom pogledu najpre se koristio onaj u bioskopskim salama. Pogađate ko bi mogao da dođe na takvu ideju – dr Milan Jovanović Batut lično. Zatim je osnovan Centralni higijenski zavod (1924) i Pravilnikom odmah obuhvatio prve sanitarne preglede. Malo je poznato da se u CHZ-u začela ekologija i da je prvi šef u toj oblasti bio Rus prof. dr Sergej Ramzin.

Naši stari lekari redovno su skretali pažnju na opasnost od „rđavog vazduha” kako se tada govorilo. Društvo za čuvanje narodnog zdravlja osnovano je na početku 20. veka na „veličanstvenom zboru” u svečanoj sali Velike škole 19. maja 1902, u prisustvu predstavnika svih krugova u prestonici, dvora i crkve, i svih viđenijih građana. Skup je otvorio Njegovo visoko preosveštenstvo g. mitropolit prikladnim govorom o potrebi „da svi zajednički prionemo na popravci narodnog zdravlja”.. Osnivači su bili dr Radivoje Vukadinović, opštinski lekar iz Jagodine, dr Vladimir Popović, sanitetski major i dr Slobodan Ribnikar, opštinski lekar. Dr Radivoje Vukadinović jedan je od osnivača i lista „Politika”. Društvo je osnivalo i letnjikovce za slabunjavu decu kao jedan od svojih prioriteta.

Banje, naročito vazdušne, bile su nekada vrlo posećene. „Soko banja Soko grad, dođeš mator odeš mlad”, uzvikivao je komediograf Branislav Nušić. Bolnice za tuberkulozu i plućne bolesti građene su na poseban način sa ogromnim prozorskim staklima okrenutim suncu. Po svemu, mnogo se polagalo na prirodni faktor i njegovo delovanje.

Nezavidni uslovi života i „gust” smeštaj, naročito u zimskom periodu, uzimali su danak u infektivnim bolestima kroz duge godine koje su narečenom periodu prethodile. Najveći broj stanovnika tada je živeo u selima, te se do lekara teško moglo doći. Zdravstveno prosvećivanje krenulo je od pojedinaca, a nastankom ustanova postalo je dostupno i u najzabačenijim krajevima kako kazuje istorijat rada Centralnog higijenskog zavoda u međuratnom periodu.

Zadaća lekara u savremenom dobu i dalje je okrenuta širenju zdravstvene kulture sada na druge bolesti i okolnosti. Kultura i jeste osnov preventivne medicine. Narodna čitanka davala je uputstva i savete i crtežom objašnjavala zašto je džepčić za maramicu na odelu na levoj strani tela. Desnom rukom se rukujemo a levom koristimo maramicu da ne bismo desnu ruku kontaminirali i drugoga zarazili. Danas su aktuelne maske koje pokrivaju naše disajne puteve i preče put virusu kojem je prelaženje od jednog do drugog domaćina pitanje opstanka. Za ljude je to ponekad i  pitanje života!

Potrebno je da se vratimo barem nekoliko decenija unazad i podsetimo na zadatke u vezi sa ispitivanjem vazduha i epidemije koje su se njime širile. Nije to samo istorija. To su praktična uputstva i za današnju pandemiju, vrsta odbrane, jer pozitivan ishod po nas zavisi i od redosleda poteza.

Pitanje čistoće vazduha potezalo se u vezi sa početkom transplantacija kod nas, naročito srca, kada se uključio prof. dr Miloš Jovanović, mikrobiolog i moj mentor. Sopstveno iskustvo me podseća na seminar iz preventivne medicine posvećen SARS-u kad se pojavio i rendgenski snimak sasvim „belih pluća”, na ptičiji grip i izvanredan seminar posvećen toj temi gde smo u goste pozvali virusologa i biologa Anu Gligić (vest o održanom seminaru objavila je „Politika”), podseća me na vreme konstrukcije aparata za merenje čistoće vazduha u periodu sankcija, na istraživanje delovanja ultravioletnog zračenja na bakterije, na davanje atesta za aparate u kojima se „pohranjuju” najčešće stomatološki sterilni instrumenti do trenutka upotrebe itd. Sve to je plod rada i našeg sopstvenog iskustva u Institutu „Batut” u periodu kada je pitanje čistoće vazduha bilo aktuelno.

Pamte se vremena kada je dr Ljubomir Jovanović, stric narečenog prof. Miloša, uvodio norme u bakteriološki pregled vode. Ovaj „francuski đak” sa usavršavanja u zemlji Luja Pastera doneo je i fotografiju nekadašnjeg direktora Pasterovog zavoda u Parizu dr Emila Rua. I danas se ovaj naučnik smeši na zidu jedne od laboratorija Instituta „Batut”.

„Kad se sve uzme u račun”, kako je voleo da napiše dr Batut, ne vidim mesta velikim polemikama dok nevidljiva opasnost agens, virus korona, izazivač pandemije vreba, nego zaigrajmo partiju šaha svi pojedinačno „igrajući” odbranu. Poznati smo kao narod koji pobeđuje u kolektivnim igrama i najjačeg protivnika. Trenutno je vreme svekolike odbrane a ona nije ni skupa ni složena. Nosimo svi redom maske, klonimo se bliskog kontakta sa drugim osobama zbog potencijalnog izvora agensa, održavajmo čistoću ruku.

Čvrsta odbrana protiv infekcije i ovoga puta doneće nam pobedu. Po igranju šaha odavno smo dobili epitet svetske velesile. Upotrebimo svoj talenat! Isplatiće nam se u najjačoj valuti, sačuvanim životima.

Dr Slavica Žižić Borjanović,
Beograd