Заиграјмо одбрану као у шаху

За испитивање загађења, односно степена чистоће ваздуха у бактериолошком погледу најпре се користио онај у биоскопским салама. Погађате ко би могао да дође на такву идеју – др Милан Јовановић Батут лично. Затим је основан Централни хигијенски завод (1924) и Правилником одмах обухватио прве санитарне прегледе. Мало је познато да се у ЦХЗ-у зачела екологија и да је први шеф у тој области био Рус проф. др Сергеј Рамзин.

Наши стари лекари редовно су скретали пажњу на опасност од „рђавог ваздуха” како се тада говорило. Друштво за чување народног здравља основано је на почетку 20. века на „величанственом збору” у свечаној сали Велике школе 19. маја 1902, у присуству представника свих кругова у престоници, двора и цркве, и свих виђенијих грађана. Скуп је отворио Његово високо преосвештенство г. митрополит прикладним говором о потреби „да сви заједнички прионемо на поправци народног здравља”.. Оснивачи су били др Радивоје Вукадиновић, општински лекар из Јагодине, др Владимир Поповић, санитетски мајор и др Слободан Рибникар, општински лекар. Др Радивоје Вукадиновић један је од оснивача и листа „Политика”. Друштво је оснивало и летњиковце за слабуњаву децу као један од својих приоритета.

Бање, нарочито ваздушне, биле су некада врло посећене. „Соко бања Соко град, дођеш матор одеш млад”, узвикивао је комедиограф Бранислав Нушић. Болнице за туберкулозу и плућне болести грађене су на посебан начин са огромним прозорским стаклима окренутим сунцу. По свему, много се полагало на природни фактор и његово деловање.

Незавидни услови живота и „густ” смештај, нарочито у зимском периоду, узимали су данак у инфективним болестима кроз дуге године које су нареченом периоду претходиле. Највећи број становника тада је живео у селима, те се до лекара тешко могло доћи. Здравствено просвећивање кренуло је од појединаца, а настанком установа постало је доступно и у најзабаченијим крајевима како казује историјат рада Централног хигијенског завода у међуратном периоду.

Задаћа лекара у савременом добу и даље је окренута ширењу здравствене културе сада на друге болести и околности. Култура и јесте основ превентивне медицине. Народна читанка давала је упутства и савете и цртежом објашњавала зашто је џепчић за марамицу на оделу на левој страни тела. Десном руком се рукујемо а левом користимо марамицу да не бисмо десну руку контаминирали и другога заразили. Данас су актуелне маске које покривају наше дисајне путеве и прече пут вирусу којем је прелажење од једног до другог домаћина питање опстанка. За људе је то понекад и  питање живота!

Потребно је да се вратимо барем неколико деценија уназад и подсетимо на задатке у вези са испитивањем ваздуха и епидемије које су се њиме шириле. Није то само историја. То су практична упутства и за данашњу пандемију, врста одбране, јер позитиван исход по нас зависи и од редоследа потеза.

Питање чистоће ваздуха потезало се у вези са почетком трансплантација код нас, нарочито срца, када се укључио проф. др Милош Јовановић, микробиолог и мој ментор. Сопствено искуство ме подсећа на семинар из превентивне медицине посвећен САРС-у кад се појавио и рендгенски снимак сасвим „белих плућа”, на птичији грип и изванредан семинар посвећен тој теми где смо у госте позвали вирусолога и биолога Ану Глигић (вест о одржаном семинару објавила је „Политика”), подсећа ме на време конструкције апарата за мерење чистоће ваздуха у периоду санкција, на истраживање деловања ултравиолетног зрачења на бактерије, на давање атеста за апарате у којима се „похрањују” најчешће стоматолошки стерилни инструменти до тренутка употребе итд. Све то је плод рада и нашег сопственог искуства у Институту „Батут” у периоду када је питање чистоће ваздуха било актуелно.

Памте се времена када је др Љубомир Јовановић, стриц нареченог проф. Милоша, уводио норме у бактериолошки преглед воде. Овај „француски ђак” са усавршавања у земљи Луја Пастера донео је и фотографију некадашњег директора Пастеровог завода у Паризу др Емила Руа. И данас се овај научник смеши на зиду једне од лабораторија Института „Батут”.

„Кад се све узме у рачун”, како је волео да напише др Батут, не видим места великим полемикама док невидљива опасност агенс, вирус корона, изазивач пандемије вреба, него заиграјмо партију шаха сви појединачно „играјући” одбрану. Познати смо као народ који побеђује у колективним играма и најјачег противника. Тренутно је време свеколике одбране а она није ни скупа ни сложена. Носимо сви редом маске, клонимо се блиског контакта са другим особама због потенцијалног извора агенса, одржавајмо чистоћу руку.

Чврста одбрана против инфекције и овога пута донеће нам победу. По игрању шаха одавно смо добили епитет светске велесиле. Употребимо свој таленат! Исплатиће нам се у најјачој валути, сачуваним животима.

Др Славица Жижић Борјановић,
Београд