Šahovski velikani Srbije (1)

Bora Kostić (Vršac, 1887 – Beograd, 1963)

Prvi srpski šahovski velemajstor, šahovski boem i romantik, globtroter i poliglota, za kojeg je čuveni Kapablanka rekao da je „nebrušeni šahovski dijamant.” Iz dana u dan, iz godine u godinu, njegov život su bili šah i putovanja. Igrao je na 70 turnira u najuspešnijem periodu i bio među deset najboljih šahista na svetu. Na Prvoj šahovskoj olimpijadi u Londonu, 1927. godine igrao je na prvoj tabli za našu ekipu.

Kad dobije partiju dobre je volje. Zapali cigaretu, iako je nepušač; govori a publika ga netremice sluša. Bio je gost na dvorovima kraljeva i maharadža, predavač u Argentini i Meksiku. Šahu je učio velikog Karuza; bio je u Moskvi za vreme Lenjinove sahrane. Primio ga je Kemal Ataturk, igrao je šah sa Trockim, ali i sa poglavicom plemena Bataka na Sumatri. Odigrao je čuvenu partiju u kojoj je šahovska tabla bila na polutaru, a protivnici su sedeli na severnoj i južnoj polulopti! U Lasi na Tibetu je bio kada su beli ljudi tamo bili retkost. Odbio je da se odazove mobilizaciji u Austo-Ugarsku vojsku 1914. „jer je Srbin”. Za vreme Drugog svetskog rata uhapšen je, jer je odbio da igra na turnirima zbog toga što je Srbija pod okupacijom.

Zlatnim slovima ispisan je njegov doprinos šahu i srpstvu. Njegovim tragom krenuli su šah i šahisti Srbije, a u rodnom Vršcu dobio je, od zahvalnih sugrađana, spomenik i ulicu.

Aleksandar Matanović

dr Petar Trifunović (Dubrovnik, 1910 – Beograd, 1980)

Šahovski velemajstor i doktor pravnih nauka, šah je upoznao kasno, tek sa 16 godina. To mu nije smetalo da pet puta bude prvak Jugoslavije, sedam puta član olimpijske ekipe, uspešan na značajnim turnirima: Prag (1946), Lima (1950), Beograd (1954), Natanija (1961), Nordvajk (1965)...

Bio je na domaku učešća na Turniru kandidata za prvaka sveta 1950. Igrao je drugačije od svog dugogodišnjeg bliskog prijatelja Bore Kostića – na duge staze, sitnim vezom, pozicionom igrom, tražeći male prednosti, bez većih rizika i obaveza, ne žureći da dâ mat. Bio je poznati šahovski pedagog i trener, predsednik Šahovskog saveza Srbije, kapiten reprezentacije Jugoslavije na Olimpijadi u Lajpcigu 1960.

Uz Boru Kostića i Svetozara Gligorića postavio je temelje našeg višedecenijskog šahovskog uspeha.

Aleksandar Matanović

Stručna saradnja: Aleksandar Matanović, velemajstor, Miroslav Nešić, sportski novinar, Borivoje Žarić, međunarodni šahovski sudija, prof. dr Dragoslav Đukanović i Šahovski savez Srbije.

Umetnička realizacija izdanja: mr Boban Savić, akademski slikar.