Hvala baba Milojki

Stefan Popović je novo TV lice šou programa „Luda noć” (RTS 1, subota, 21.00). Ovaj sjajan momak, ponos srpske zajedice Australije, svojim hrabrim istupom pobrao je simpatije svih onih kojima je Srbija u srcu. Početkom godine njegov performans u finalu Otvorenog prvenstva Australije u tenisu u Melburnu, u kome su igrali Novak Đoković i Dominik Tim, obišao je ceo svet. Na meču se pojavio u biciklističkom trikou u bojama srpske trobojke.

Naklonost je stekao i kao jedan od voditelja „Beovizije”, u februaru, na izboru srpske pesme za Pesmu Evrovizije a, evo, sada ćemo ga gledati u ulozi voditelja „Lude noći”.

– Mnogo toga lepog se desilo početkom ove godine. Na Australian openu je Novak Đoković osvojio prvenstvo i postavio novi rekord osvojivši osmu titulu, jedan moj drug se verio, kum dobio dete, a onda kao šlag na tortu stigao je poziv za „Beoviziju”. Odmah sam rekao: Da! I... sada sam ponovo deo Zabavnog programa RTS-a. Za mene je to velika čast, vodim šou program sa Draganom Kosjerinom, Kristinom Radenković i glumcem Sašom Joksimovićem. Rad sa celom ekipom, od šminkernice do reditelja, pričinjava mi zadovoljstvo. Mogu da kažem da sam imao sreću, a, evo, i zašto. Anja Roglić urednica „Lude noći”, i Olivera Kovačević, glavni i odgovorni urednik Zabavnog programa, dozvolile su mi da budem svoj. Volim da se šalim. Mogu biti ozbiljan, profesionalno radim i trudim se maksimalno, međutim uvek imam tu želju da unosim vedrinu, da sve bude opuštenije.

Dodaje da u ovim teškim vremenima kada virus korona hara planetom i odnosi mnoge živote, dobro je da ljudi mogu da se nasmeju, zabave. Mnogi su primorani da sede kod kuće. U njegovom rodnom gradu Đilong, koji je na šezdeset minuta od Melburna, uvedene su teške restrkicije. Kada se posle četiri dana snimanja „Beovizije” vratio u Australiju, kaže, sve je bukvalno stalo. Bila su otkazana venčanja, veliki i mali događaji, koncerti, nije bilo sportskih nadmetanja, išlo se do te mere da su i odlasci na sahrane bili ograničeni do petoro ljudi.

– Da bi izašao iz zemlje morao sam da šaljem dopis Ministarstvu spoljnih poslova Australije u kome garantujem da se zbog posla neću vratiti minimum šest meseci u zemlju, što meni nije bio problem, jer sam dobio ponudu da vodim „Ludu noć”.

Stefan Popović je novinar, TV i radijski voditelj, glumac. Kao stend-ap komičar učestvovao je na međunarodnom australijskom festivalu komedije... Takođe spiker je fudbalskog kluba u Australiji – „Melburn Viktori”. Priča nam i kako je naučio da govori srpski jezik...

– Moja pokojna baba Milojka me je naučila prve srpske reči. Hvala mojoj babi. Ona me je čuvala. U Australiji je došla sa Kosova i Metohije kada je moja majka imala deset godina. Bila je žena sa sela. Ponekad grešim u govoru, ali to ću, siguran sam, ispraviti. Radim na tome. Uvek sam pozitivan i želim da svima bude lepo, mislim, to mi je želja. Nije mi jasno kada kažu da je ovo posao. Novinarski poziv ne doživljavam kao posao. Nije poenta da pogodimo i budemo korektni već da bude zabavno, duhovito. Sa nestrpljem čekam reakciju gledalaca posle prvih emisija „Lude noći”.

Ponovo pričamo o njegovoj porodici. Saznajemo da je njegova majka Džina radila u banci, sada pomaže ćerki Milici, čuva unučiće. Otac Dragan je godinama radio u marketingu…

– Moji roditelji su rekli: gluma, voditeljski poziv, o-kej. To je lepo, ali moraš da imaš diplomu. Volim da pišem i tako sam upisao novinarstvo i završio ga. Ali, eto, radim kao voditelj a ne kao novinar. Pet godina sam radio kao voditelj na australijskom Kanalu 9, bio sam čak loto „momak”... Da – smeje se.

Stefan Popović, Dragana Kosjerina, Kristina Radenković i Saša Joksimović

– Karte za Australian open su skupe, a ja sam u to doba završavao studije i nisam mogao sam sebi da priuštim gledanje meča na terenu. Sećam se, pričao sam telefon ispred stadiona kada mi je prišao Srđan Đoković. Čuo je kako govorim na srpskom. „Dečko, imaš li ti kartu? Ne, krenuo sam upravo da kupim. Batali to, dođi ovde”... i da mi kartu. Pričali smo svega dva minuta. Mislio sam da sam dobio kartu od 25 dolara da mogu da gledam meč na velikom ekranu, ali kada sam pogledao bila je to karta za centralni stadion. Novaka sam upoznao kada je došao da gleda utakmicu „Melburn Viktor”. Neko ga je pitao iz našeg kluba: Pa, da li biste dali intervju, naš voditelj je poreklom iz Srbije? Pristao je i sišao na teren. Trideset hiljada ljudi je gledalo intervju. Bio sam mu zahvalan. Te godine je njegova supruga Jelena prenela moj članak „Deset razloga da krenete u avanturu u Srbiju” na svom tviter nalogu. Ovaj tekst je imao milion pregleda. I ove godine sam bio na centralom stadionu i učestvovao u velikom Novakom pobedničkom slavlju. Naš dobar prijatelj je vlasnik restorana u Melburnu koji ATP preporučuje teniserima kao restoran sa dobrom i raznovrsnom hranom. On je dobio od Noletove ekipe karte pa ih je meni dao. Zna da volim da navijam. Uz karte, imao sam i akreditaciju. Tu sam Noleta ponovo video i čestitao mu. Pratim njegove uspeh i radujem se. Kao da su moji.

Pitamo ga za mišljenje da li postoji mogućnost da se ipak održi otvoreno prvenstvo u tenisu u Australiji početkom januara i pored novog talasa virusa:

– Mislio sam da će se Olimpijske igre u Japanu održati. Govorio sam: Ma, to je toliko daleko, ali kada vidim šta se dešava širom Australije, pogotovo u Viktoriji i Melburnu mogu samo da se nadam. Ako bude održan Australian open, biće bez publike kao i Ju-Es open i Rolan Garos. Ko zna, sada je novembar... možda će se nešto promeniti do januara. Znam samo da ću prvenstvo prvi put gledati na malom ekranu, jer ostajem u Srbiji. Ja sam ovde do daljeg. Došao sam 26. avgusta. Želja mi je da radim ovde.

Čemu se nada posle „Lude noći”?

– Postoji izreka: Ako želite da nasmejete Boga, recite mu da imate planove... ”. Ni sada nisam ništa moga da planiram. Da mi je neko rekao krajem decembra i početkom januara da ću biti u Srbiji i voditi „Beoviziju“ i da ću nekoliko meseci kasnije voditi šou program „Luda noć“, ja mu ne bi verovao. To je život. Trudiću se da radim što bolje mogu da emisija bude uspešna. I onda šta bude posle toga – neka bude.

Susret sa fudbalerom Karlosom Valderamom

Uz košarku, voli i fudbal i prati ga od malih nogu. U Rusiji je, na Svetskom prvenstvu u fudbalu, sreo slavnog kolumbijskog fudbalera Karlosa Valderama... Pitao ga je da se fotografišu. Bilo mu je čudno kako ga niko nije prepoznao.

– Jeste, ostario je, ali... Rekoh: jel može jedna slika? Ja sam iz Srbije.

– Srbija, Brazil... navijaću za Srbiju – rekao mu je Valderama.

To je bilo pre utakmice sa Brazilom. I dalje je prepoznatljiv po svojoj plavoj kosi...

Sine, ti celog života glumiš košarkaša

Igrao je i popularnom filmu Darka Bajića – „Bićemo prvaci sveta” i u drugoj sezoni „Žigosani u reketu” a, evo, šta nam je o svojim ulogama ispričao...

– Ulogu Marvina je trebao da igra čuveni Horas Grent, nekadašnji krilni centar Bulsa. Znate ga? Uvek je nosio one klasične naočare. Šta se desilo, ne znam. Meni su je ponudili. Malo su korigovali scenario. „On je afroamerikanac, ali prepravićemo scenario“. To je bilo mnogo lepo ispustvo. Rekao sam mom ocu, da sam je dobio. „Tata, dobio sam ulogu u filmu `Bićemo prvaci sveta`“. Kakva je uloga? – zanimalo ga je. „Glumim košarkaša”. „Sine, ti celog života glumiš košarkaša”.

Stefan Popović je visok dva metra i dva centimetara, teoretski –  stvoren je za košarku, ali ju je igrao samo iz zadovoljstva.

Za ulogu Nenada u „Žigosanim”, seriji koju je Danilo Bećković snimamo i u Nišu, rodnom gradu njegovog oca, najjači utisak mu je bio komentar druga.

– Rekao mi je: Baš si bio ubedljiv kao negativac. Poverovao sam da si takav, a znam da nisi... Drago mi je što sam glumio u „Žigosanima”, sa tako mladim i uspešnim glumcima. Sećam se, mogao sam da odem i do rodbine. Do mojih Cvetanovića. To su očevi rođaci, žive u centru Niša, pored muzičke škole. Uvek su me prihvatili, to je takva toplina da se naježim.