Odgovor Vojina Rakića na tekst „Šef bilo koje katedre”

Službenica Ljiljane Smajlović koja se neumorno bavi mojom ličnošću, već dosadnim iznošenjem istih neistina glumi da ne primećuje uveliko dokazanu činjenicu da sam se uvek dosledno predstavljao kao šef Uprave za Evropu Unesko katedre za bioetiku, a ne u ime čitavog Uneska.  

U posedu redakcije „Politike” je inače i potvrda Univerziteta u Beogradu da je ta institucija sedište Unesko katedre za bioetiku za Srbiju, kao i odgovarajuća potvrda Svetske Unesko katedre za bioetiku sa sedištem u Haifi. Njen prevod:

„Kao šef Unesko katedre za bioetiku (Haifa) ovim potvrđujem sledeće:

1. Unesko katedra za bioetiku (Haifa) ima 247 sekcija na svih pet kontinenata

2. Prof. dr Vojin Rakić je šef Unesko katedre za bioetiku za Evropu koja ima 40 sekcija

3. Prof. dr Vojin Rakić je šef Sekcije za Srbiju Unesko katedre za bioetiku (Haifa)

4. Prof. dr Vojin Rakić ima titulu počasnog člana Unesko katedre za bioetiku zbog njegovog doprinosa razvoju Unesko katedre za bioetiku za Evropu i globalnom razvoju etike

5. Ne sprovodi se apsolutno nikakva istraga u vezi sa članstvom prof. dr Vojin Rakića u Unesko katedri za bioetiku (Haifa)

6. Prof. dr Vojin Rakić sebe verodostojno predstavlja u okviru Unesko katedre za bioetiku (Haifa)

Sekcija za Srbiju Unesko katedre za bioetiku uživa punu podršku Svetske Unesko katedre i mene lično.

Prof. dr Amnon Karmi

Šef (Svetske) Unesko katedre za bioetiku (Haifa)”

Naravno, najveća društvena anomalija nije ni Ljiljana Smajlović, ni njeni mentori Raif Dizdarević, Stane Dolanc ili bilo koji drugi velikan novinarsko-bezbednosne službe SFRJ. Najveći problem je karakterni deficit egzekutora autokratskih režima, specijalizovanih za brutalne i nemoralne diskreditacije neistomišljenika.

Evo kako je to izgledalo u mom slučaju. Iako sam od početka devedesetih prepoznat kao otvoreni protivnik tadašnjeg režima, a samim tim i njegove današnje inkarnacije, niko me nije dirao. Režimski mediji su uglas 2016. godine, kada sam postao šef Uprave za Evropu Unesko katedre za bioetiku, prostački izveštavali o tome da je „naš čovek na čelu Evrope”, te da je „Srbin postao počasni član Uneska”.

Funkcioneri režima iznosili su hvalospeve o meni kao o naučniku koji ima najviše bodova na čitavom svetu u društvenim naukama kada su u pitanju publikacije u najboljim međunarodnim naučnim časopisima.

Moj Centar za bioetičke studije je više puta u Beogradu organizovao konferencije sa Univerzitetom u Oksfordu i drugim međunarodnim akademskim institucijama, a premijerka Brnabić je jednu od njih otvorila u avgustu 2017. Otvaranju je prisustvovao i ministar Lončar. Čak mi se obratio i predsednik Vučić tragikomičnim rečima da o bioetici ništa ne zna, osim da je veoma važna disciplina.

Preokret nastaje ove godine kada sam obelodanio deo jednog istraživanja Unesko katedre za bioetiku. Ono je naime pokazalo da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je uvodila i one „protivpandemijske” mere koje su bile isključivo usmerene ka jačanju autokratske vlasti.

Odmah sam provučen kroz režimske medije. U roku od par dana postao sam neko ko se lažno predstavlja kao Unesko.

Podneo sam niz žalbi Savetu za štampu i ubedljiva većina rešena je u moju korist. Savet je utvrdio da su se režimski mediji ogrešili o Kodeks novinara Srbije, između ostalog iznošenjem neistina o slučaju Unesko.

Oglasio se i Aleksandar Vučić, i to ponavljanjem već demantovanih i dokazanih neistina o Unesku, uz vulgarne uvrede na moj račun. U skladu sa primerom koji je dobila, „novinarska” službenica recituje Vučića, doduše ne koristeći njegov uličarski rečnik.

Otužni završetak njenog poslednjeg članka u kome pokušava da me ismeje prozivajući me da ću se možda ubuduće predstavljati kao šef CIA, samo pokazuje koliko časna novinarska profesija može da se spusti na niske licemerne grane i postane bestidna sluškinja jednog diktatora. 

Prof. dr Vojin Rakić, redovni profesor i naučni savetnik na Institutu društvenih nauka, direktor Centra za bioetičke studije i šef Uprave za Evropu Unesko katedre za bioetiku