Slikarstvo koje odbija da pripada

VALjEVO - Ljuba Popović je oduvek „vladao” Modernom galerijom Valjevo, ovih dana počeo je to da čini na još jedan, novi način. Povodom dva važne godišnjice, 35 godina od osnivanja Moderne galerije Valjevo i 150 godina Valjevske gimnazije, u jednom od najpoznatijih srpskih hramova savremene umetnosti otvorena je izložba „Ljuba: Platno bez štafelaja”. Selekcijom dela nastalih u jugoslovenskom periodu (1953-1963) i tokom prve dve decenije pariskog perioda, predstavljene su dve faze stvaralaštva velikog umetnika.

Iz Moderne galerije poručuju da izložbom žele da ukažu „na važne promene koje su se desile u likovnom jeziku i okvirima referencije Ljubinog slikarstva tokom sedamdesetih godina 20. veka”. I dodaju da radovi svedoče o postupnosti formiranja jedinstvenog simboličkog sistema koji je umetnik razvio. „Oni otkrivaju moguće svetove nastale kao posledica potrage za adekvatnom materijalizacijom simboličkih i emocionalnih sadržaja, potrage koju je Ljuba razumeo kao jedan od zadataka slikarstva”, dodaje se u saopštenju povodom otvaranja izložbe.

Ideja je da ovo bude kruna 35. godišnjice Moderne galerije Valjevo, ističe za „Politiku” Vojislav Jovanović, direktor ove institucije. I dodaje da, pošto je Ljuba bio Valjevac na svoj specifičan način (rođen u Tuzli, osnovnu školu i gimnaziju završio u Valjevu, prim. aut.), sve vezano za ovu izložbu je prava „valjevska priča”...

- Uvodni tekst za katalog „Ljuba: Platno bez štafelaja” kreirala je Nataša Kristić, Valjevka, istoričarka umetnosti. Sva izložena dela su vlasništvo Valjevaca kolekcionara i Moderne galerije Valjevo - navodi Jovanović.

Uz već dobro poznate Ljubine slike iz jugoslovenskog i pariskog perioda, posebnu vrednost izložbi daje i delo malog formata „Sparivanje” („Le Couplage”, 1967, ulje na platnu kaširano na drvenoj ploči) koja je prvi put javno izložena.

U katalogu, dvojezičnom izdanju na srpskom i engleskom jeziku, Nataša Kristić u vrlo interesantnoj formi, svojevrsnom dijalogu koji je u šali nazvala kontraintervju, „odgovara kroz pitanja” dok Ljuba „postavlja pitanja odgovorima koji su se taložili i vrili preko sedam decenija”. Kristićeva, naime, citira Ljubine već publikovane stavove i izjave, a zatim ih komentariše praveći izuzetan pristup umetnikovom stvaralaštvu.

„Moje slikarstvo je jedna intimna unutrašnja priča o onome što se dešavalo u mom biću”. „...ja nemam unapred pripremljenu predstavu, već je stvaram direktno na platnu. Nema crtež pripremljen unapred, nego putujem ka nepoznatom, u tome mi je verovatno, čitav smisao zbog čega pravim slike, jer me zanima to nepoznato koje izlazi iz mene, koje je verovatno zaključano i zabetonirano u jednom delu moje podsvesti”, govorio je Ljuba.

U svom komentaru ovih reči Nataša Kristić ocenjuje da se našla na onom famoznom mestu gde kritika misli da je konačno dokučila Ljubinu ulogu u teoriji i istoriji slikarstva - na mestu njegove nepostojanosti.

„Oduvek si bio mangup, mangup sa stilom. Valjda si zato i bio tako voljen. Klanjali su ti se zbog mističnih sadržaja tvojih slika, zbog pariskog pulsa modernosti koji si neprestano negirao, zbog platana koja su do osamdesetih već ušla u međunarodne i domaće kolekcije... Ipak, oni koji su te voleli, činili su to zbog tog neobičnog zakona ulice kojim je bilo istetovirano čitavo tvoje srce. A taj zakon, sazdan na žudnji za opstankom i spletovima neobjašnjivih tendencija za iskonskom pravdom, osobenošću, herojskim podvizima, nezasitom romantikom i grandioznom imaginacijom, porodio je slikarstvo koje odbija da pripada, da bude određeno, klasifikovano, svrstano”, navodi Nataša Kristić, istoričarka umetnosti iz Valjeva.

Izložba „Ljuba: Platno bez štafelaja” u Modernoj galeriji Valjevo biće otvorena do 28. februara 2021. godine.