Сликарство које одбија да припада

ВАЉЕВО - Љуба Поповић је одувек „владао” Модерном галеријом Ваљево, ових дана почео је то да чини на још један, нови начин. Поводом два важне годишњице, 35 година од оснивања Модерне галерије Ваљево и 150 година Ваљевске гимназије, у једном од најпознатијих српских храмова савремене уметности отворена је изложба „Љуба: Платно без штафелаја”. Селекцијом дела насталих у југословенском периоду (1953-1963) и током прве две деценије париског периода, представљене су две фазе стваралаштва великог уметника.

Из Модерне галерије поручују да изложбом желе да укажу „на важне промене које су се десиле у ликовном језику и оквирима референције Љубиног сликарства током седамдесетих година 20. века”. И додају да радови сведоче о поступности формирања јединственог симболичког система који је уметник развио. „Они откривају могуће светове настале као последица потраге за адекватном материјализацијом симболичких и емоционалних садржаја, потраге коју је Љуба разумео као један од задатака сликарства”, додаје се у саопштењу поводом отварања изложбе.

Идеја је да ово буде круна 35. годишњице Модерне галерије Ваљево, истиче за „Политику” Војислав Јовановић, директор ове институције. И додаје да, пошто је Љуба био Ваљевац на свој специфичан начин (рођен у Тузли, основну школу и гимназију завршио у Ваљеву, прим. аут.), све везано за ову изложбу је права „ваљевска прича”...

- Уводни текст за каталог „Љуба: Платно без штафелаја” креирала је Наташа Кристић, Ваљевка, историчарка уметности. Сва изложена дела су власништво Ваљеваца колекционара и Модерне галерије Ваљево - наводи Јовановић.

Уз већ добро познате Љубине слике из југословенског и париског периода, посебну вредност изложби даје и дело малог формата „Спаривање” („Le Couplage”, 1967, уље на платну каширано на дрвеној плочи) која је први пут јавно изложена.

У каталогу, двојезичном издању на српском и енглеском језику, Наташа Кристић у врло интересантној форми, својеврсном дијалогу који је у шали назвала контраинтервју, „одговара кроз питања” док Љуба „поставља питања одговорима који су се таложили и врили преко седам деценија”. Кристићева, наиме, цитира Љубине већ публиковане ставове и изјаве, а затим их коментарише правећи изузетан приступ уметниковом стваралаштву.

„Моје сликарство је једна интимна унутрашња прича о ономе што се дешавало у мом бићу”. „...ја немам унапред припремљену представу, већ је стварам директно на платну. Нема цртеж припремљен унапред, него путујем ка непознатом, у томе ми је вероватно, читав смисао због чега правим слике, јер ме занима то непознато које излази из мене, које је вероватно закључано и забетонирано у једном делу моје подсвести”, говорио је Љуба.

У свом коментару ових речи Наташа Кристић оцењује да се нашла на оном фамозном месту где критика мисли да је коначно докучила Љубину улогу у теорији и историји сликарства - на месту његове непостојаности.

„Одувек си био мангуп, мангуп са стилом. Ваљда си зато и био тако вољен. Клањали су ти се због мистичних садржаја твојих слика, због париског пулса модерности који си непрестано негирао, због платана која су до осамдесетих већ ушла у међународне и домаће колекције... Ипак, они који су те волели, чинили су то због тог необичног закона улице којим је било истетовирано читаво твоје срце. А тај закон, саздан на жудњи за опстанком и сплетовима необјашњивих тенденција за исконском правдом, особеношћу, херојским подвизима, незаситом романтиком и грандиозном имагинацијом, породио је сликарство које одбија да припада, да буде одређено, класификовано, сврстано”, наводи Наташа Кристић, историчарка уметности из Ваљева.

Изложба „Љуба: Платно без штафелаја” у Модерној галерији Ваљево биће отворена до 28. фебруара 2021. године.